INTERVJU NEDELJE
Borimo se kao lavovi, a krivicom države živimo kao psi!
Milan Grahovac rođen je pre 34 godine sa dijagnozom ahondroplastije, retkog oboljenja koje prouzrokuje nizak, patuljasti rast. Detinjstvo je proveo u borbi sa bolešću i lavovski se trudeći da, za početak, samostalno dohvati kvaku - onda je dosegao zvezde.
S godinama je sve gore, posebno jer osobe niskog rasta nemaju pravo na tuđu negu | Foto: Nemanja Kostić
- Ahondroplastija je teško oboljenje o kome se kod nas malo govori, kako je izgledalo detinjstvo sa ovom bolešću?
- Bilo je vrlo nezgodno. Nisam mogao da dohvatim kvaku kao dečak, morao sam nekoga da molim. Mojim roditeljima je odmah po rođenju postalo jasno da neću biti kao druga deca, u početku su tražili lek, verujući da mogu da ozdravim, onda su shvatili da je operacija jedino rešenje.
„Španovićeva, Bekriću, samo napred!”
Milan Grahovac je vrlo omiljen među svojim kolegama i sugrađanima, a glasanjem čitalaca B92 ga je 2009. proglasio za sportistu godine, ispred Novaka Đokovića i Nađe Higl. On se danas posebno divi Ivani Španović
„Čestitam Španovićevoj. Ona je talentovana i perspektivna i želim joj još mnogo, mnogo zlata! Od sportista posebno se divim Emiru Bekriću, Željku Rebrači, koga i lično poznajem. Izuzetna karijera i porodičan čovek, isto važi i za Nenada Borovčanina, Divca i Tanju Dragić. Od poznatijih ličnosti retko me impresioniraju zvezde, divim se onima kojima je najteže, posebno Niku Vujučiću, jer zna da prenese divnu poruku nade, a ona je svima potrebna. Čuvajte jedni druge i verujte do kraja!
- Produživanje ekstremiteta. Zahvatom su mi udovi povećani i porastao sam 22 centimetra, dok sam pre operacije imao samo 97. Bilo je to teško iskustvo, imao sam samo sedam godina i otišao sam čak u Sibir na vrlo bolan tretman.
- Bilo mi je jasno - rođeni sam borac. Redovno sam išao u školu, a deca, verujte, umeju da budu okrutna. Zvali su me „patuljak”, „glavonja”, ali to se na kraju promenilo. Postao sam omiljen među drugarima i čak dva puta bio predsednik odeljenske zajednice. Iz tog perioda imam divna prijateljstva, pravim ljudima bitna je samo nečija ličnost.
- A onda su došli studentski dani…
- Jesu, mada sam ja uvek bio izuzetno svestran, što me na kraju „odvuklo” od Pravnog fakulteta, koji sam upisao. Glumio sam tada u Narodnom pozorištu, ušao u politiku, otkrivao svet. Vukla me mladost, sport, ljubav…
- I ljubav prema sportu?
- Oduvek! Plivanjem sam počeo da se bavim kada me pokojni ujak doveo na bazen, još kao dečaka. Bio je ogromna motivacija u mom životu. Ironično, ali iako sam 2009. bio svetski prvak u ovom sportu, nikada ga nisam zvanično trenirao. Bavio sam se džudom i stonim tenisom, pucao sam iz samostrela…
- Samostrela?!
- Što da ne? (smeh) U svemu u čemu sam mogao oprobao sam se. Pucao sam iz samostrela jednom na svetskom takmičenju i hteo posle da ga kupim, ali mi je drug rekao: „Nemoj, Mima, to se vodi kao oružje, uhapsiće te”, pa sam odustao.
Milan s prijateljima iz celog sveta
- A ti ne odustaješ lako. Od amatera si stigao na dva svetska takmičenja. Kako?
- Borbom sa samim sobom, uvek tražeći način da budem bolji. Zadovoljan sam, učestvovao sam na dva svetska takmičenja i osvojio jedno zlato, četiri srebra i jednu bronzu, a još nisam za bacanje!
- Kakav je osećaj biti prvak sveta?
- Nisam verovao šta sam uspeo! Kad god se setim, naježim se. Pobedio sam tada Poljaka i Britanca. Umalo sam diskvalifikovan zbog gluposti, skrenuo sam sa svoje staze, a u poslednjem trenutku sam se vratio i pobedio.
Na pobedničkom postolju
- Istog dana kada si se vratio kao šampion sveta, sa čak četiri medalje stigli su Milorad Čavić i Nađa Higl, njih je sačekao doček – tebe opštinski „kec”.
- Bedan osećaj. Čuo sam se sa ljudima iz ministarstva, pitao sam da li ima nekakvog prijema za paraolimpijce, kada su rekli da nema, tiho smo otišli. Nismo se nikom nametali. Eto, posebno sam ponosan na čestitku predsednika Tomislava Nikolića, mislim da sam prvi paraolimpijac kome je ukazana ovakva čast. Lepa reč mnogo znači. Neka političari zadrže novac, mi ćemo svoje dostojanstvo.
- Što se novca tiče, najviše si problema imao upravo sa državom?
- Samo sa njima! Sugrađani su mi prilazili na ulici i bodrili me, pomagali mi i oni koji imaju malo, samo mi političari prave problem. Tako je puštena buva da mi je grad Sombor za ovo prvenstvo dao 200.000 dinara, što nije tačno. Da, pre su mi pomagali, ovog puta nisu, a ja neću nikoga da moljakam i da klečim. Sebi sam se dokazao, sve što radim radim za svoju državu i za svoj grad, za ljude kojima treba neka dobra vest.
- Posebno si posvećen pomaganju osobama niskog rasta, kakva je njihova situacija?
- Preteška. Evo, odgovorno tvrdim, bilo kog paraolimpijca ili čoveka sa nedostatkom da intervjuišete, čućete herojsku životnu priču. Bore se kao lavovi, a krivicom države žive kao psi.
- U kojoj sferi života je najviše izražena diskriminacija?
- Ima je svuda. To je problem sa vidljivim nedostatkom. Najgore je pri zapošljavanju. Ja sam jedva uspeo da dobijem privremeni posao. Poražava me kad čujem da neko sa najvišom stručnom spremom ima manju platu od kolege zato što je, eto, nizak rastom. S godinama je sve gore, posebno jer osobe niskog rasta nemaju pravo na tuđu negu. Eto, ja sam uspeo da odem na operaciju, ali mnogi nemaju tu mogućnost. Zamislite, da sam pijan seo u kola, izazvao saobraćajnu nesreću i ostao invalid, imao bih pravo na tuđu negu, a osoba rođena sa problemom je nema. Zato sam se posvetio „Pokretu malih ljudi Srbije”, koji okuplja osobe niskog rasta i motiviše ih da izdrže.
- Kritikovali su te zbog tog „mali ljudi” u nazivu?
- Jesu, ali naziv lako može da se promeni, situacija ne, a slučaj je da smo za ovu državu mi „mali”. Na 25.000 beba rodi se jedna beba niskog rasta, to je svetska statistika, u Srbiji niko nije vršio ispitivanja, čak se ne zna koliko ih ima, a postoji oko 800 boljki koje izazivaju nizak rast. Mi nastavljamo dalje, cilj pokreta je da pokažemo da možemo da budemo i te kako veliki.
Partija stonog tenisa
Želim četvoro dece
- Koji su ti planovi za dalje?
- Ja sam već u godinama u kojima me čeka možda još jedno svetsko prvenstvo, posvetiću se onima koji tek dolaze. Pomoći ću sportistima da dokažu sebi, Srbiji i svetu koliko mogu. Želim da osnujem porodicu, ja sam jedan od onih koji žele po četvoro dece. Volim rodni Sombor i porodične ljude. U vreme baka i deka bilo nam je gore, a bilo nas je više. Imajmo veru u Srbiju i u sebe.
-
rajko Vreme: 18.08.2013 09:52h
честитам овом упорном човеку који је скренуо пажњу не само на себе већ и све сличне њему. Ипак, ради истине треба рећи да он није никада освојио титулу првака света нити су медаље са таквих такмичења. Уосталом, довољно је видети његову фотографију из САД где иза њега стоји официјелни плакат такмичења на којем лепо пише WORD GAMES.Дакле, реч о светским играма, а то је степеницу ниже од светског првенства. У интервјуу он лепо каже да је БЕЗ ТРЕНИНГА (!?) освојио златну медаљу у пливању . То толико о вредности успеха за који је он сматрао да је на нивоу олимпијских домета и тражио је да добије националну спортску пензију!? Лепо је то што је он постигао на та два такмичења, али не треба од тога правити сензације, а још мање вредновати као изузетне спортске успехе.
-
Doktor86 Vreme: 18.08.2013 12:01h
Bravo Milane! Vi ste nas heroj!
-
Fedja Vreme: 18.08.2013 14:28h
Ma po cemu je on zasluzan? Osvojio je kao neku bronzu na nekom tamo takmicenju koje niko u svetu ni ne prati niti je od bilo kakave vaznosti, nego hoce covek da o trosku drzave vidi sveta i to ti je to....Pa kuka na sve strane kao da je Emir Bekric.. Najsmesnije je bilo kada je kao dao svoju medalju na aukciju za 1000 evra pocetna cena...naravno da je niko nije kupio, jer je bezvredna
-
lily Vreme: 18.08.2013 16:20h
Ali to su svetske igre za patuljke..lepo pise ovde na slici iza njega na liknu koji cu da dam.Znaci u svojoj kategoriji se borio i osvojio!Nemojte da pljujete i da ponizavate!!Bolje ne recite nista nego tako ruzno! http://srbin.info/2013/08/srpska-ajkula-milan-grahovac-osvojio-srebro-na-svetskom-prvenstvu-u-plivanju/
-
Tijana Vreme: 18.08.2013 16:48h
Ma sram vas bilo! Gde ste vi u svemu ovome???!!! Lako je ispred monitora prodavati m..a za bubrege! Molim vas, ovaj covek je to sto jeste, moj sugradjanin, i svaka mu cast za sve sto je postigao, a postigao je, al tesko... Pa ljude koji imaju vitiligo zagledaju kao da su sedmo svetsko cudo, a ne ljude poput Milana! Za nas Somborce, ovo sto je postigao, je vredno svakog pomena, a verujem i za vecinu normalnih gradjana ove zemlje, gde svako svakom jamu kpa! Sram vas bilo jos jednom!
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
- Moj auto - polovni automobili |
- Delovi |
- Gume |
- Dodatna oprema |
- Felne |
- Auspusi |
- Stakla |
- Amortizeri |