alo.rs Aktuelno
DOBRO SMO ŽIVI
Čak 300.000 tona opasnog otpada u fabrikama
Iza ograda preduzeća u restrukturiranju i u stečaju nalazi se, prema procenama, oko 300.000 tona opasnog otpada, kaže Siniša Mitrović, savetnik u Odboru za životnu sredinu i održivi razvoj PKS.
Otrov | Foto: Profimedia
Prema njegovim rečima, ovaj istorijski otpad je evidentiran, utvrdjeno je u kakvom je stanju i sada treba naći sredstva za njegovo uklanjanje, delom u zemlji, delom u inostranstvu.
Čišćenje kompanija poput kruševačke Župe, EI Niš, Zorke iz Šapca i Prve iskre iz Bariča od zaliha opasnog otpada, osnovni je preduslov da se za njih zainteresuju strani investitori. I, naravno, da konačno počne rešavanje ovog problema, koji se gomila godinama i koga se setimo samo u slučaju havarija", rekao je Mitrović.
"Danas" napominje da ima društveno odgovornih kompanija, poput NIS-a ili Fijata, dovoljno profitabilnih da mogu da prate njegovo zbrinjavanje, ali da mnoge firme izbegavaju obavezu da jednom godišnje prijave količine uskladištenog otpada, čekajuci finansijski bolje dane kada će biti u mogućnosti da ga zbrinu.
"Svemu ovome treba dodati i opasni otpad uskladišten po kućama - od elektronskih i električnih uredjaja, preko baterija do lekova kojima je istekao rok upotrebe. Računa se da se na srpskom tržištu godišnje plasira i do 80.000 tona električnih i elektronskih uredjaja. Znači, otprilike ista količina više nije u upotrebi i predstavlja otpad", dodaje se u tekstu.
Mitrović ističe da je pitanje opasnog otpada - pitanje nacionalne bezbednosti, i da država mora da pronadje najbolji model za njegovo zbrinjavanje.
Srbija, dodao je on, još nema centar za fizičko-hemijski tretman, iako je to obaveza pred ulazak u EU, a posle 2019. opasni otpad više nećemo moći da izvozimo.
Srbija, dodao je on, još nema centar za fizičko-hemijski tretman, iako je to obaveza pred ulazak u EU, a posle 2019. opasni otpad više nećemo moći da izvozimo.
"Za sada u Srbiji postoji samo jedna deponija opasnog otpada, u smederevskoj Železari, dok recimo Madjarska ima čak 46 spalionica koje su u privatnom vlasništvu", navodi Mitrović i dodaje da bi uredjenje centra smanjilo troškove našim fabrikama, jer je izvoz skup.
On procenjuje da Srbija godišnje "sahrani" 50 miliona evra u deponije time što neadekvatno skladišti otpad koji može da se reciklira ili iskoristi kao energent.
Nema komentara za ovu vest.
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
alo.rs VIP
ALO! © 2013. Sva prava zadržana
- Moj auto - polovni automobili |
- Delovi |
- Gume |
- Dodatna oprema |
- Felne |
- Auspusi |
- Stakla |
- Amortizeri |
ALO! © 2024. Sva prava zadržana