ŠVERCOM GUŠIMO SAMI SEBE

Čak trećina trgovine u sivoj zoni

Autor: Tanjug | 01.05.2015 - 11:38:00h | Komentara: 1

Oko 35 procenata prometa u trgovini u Srbiji obavlja se u sivoj zoni, što je veliki problem za trgovce koji legalno posluju, upozoravaju u Grupaciji trgovaca prehrambenim proizvodima na veliko i malo Privredne komore Srbije.

Humanitarna pomoć završila na pijaci

Ilustracija | Foto: 021.rs

Više od trećine prometa u trgovini obavlja se u sivoj zoni, najviše na pijacama i u pograničnim područjima, a trgovci, posebno mali, na gubitku su i zbog velikih bankarskih provizija za POS terminale, navode u PKS.

Promet u sivoj zoni najviše je izražen u pograničnim područjima, kao što je Subotica, ali i svim drugim gradovima u Srbiji.

Kako bi se trgovina iz nelegalnih preselila u legalne tokove treba rasteretiti privredu velikih dažbina, poreza i taksi i omogućiti svima da pod istim uslovima igraju tržišnu utakmicu, rekao je Mlađan Šumić, zamenik predsednika Grupacije trgovaca prehrambenim proizvodima na veliko i malo Udruženja za trgovinu PKS.

U proteklih nekolikog godina trgovci su suočeni sa padom kupovne moći stanovništva i prometa na malo, kao i velikom nelikvidnošću koja je sve izraženija, istaknuto je na sednici Grupacije, a objavljeno je na sajtu PKS.

Gordana Hašimbegović, sekretar Udruženja za trgovinu PKS, ukazala je na neophodnost zajedničke aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije svih relevantnih institucija, ministarstava, asocijacija.

Ona je podsetila da je PKS formirala Međuresornu radnu grupu za suzbijanje sive ekonomije.

Dragan Gajić, predstavnik Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija najavio je izradu Strategije za suzbijanje sive ekonomije koja se, kako je rekao, radi u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave.

U izradu tog dokumenta uključena su i druga nadležna ministarstva, rada, trgovine, poljoprivrede.

U Ministarstvu trgovine formiran je odsek za suzbijanje sive ekonomije, a očekuje se da će Zakon o inspekcijama biti veliki korak u pravcu suzbijanja nelegalne trgovine, objasnio je Gajić i istakao da najveći problem predstavlja prodaja neregistrovanih trgovaca na pijacama, buvljacima i preko interneta.

Na sednici Grupacije trgovci su istakli kao jedan od velikih problema visoke bankarske provizije, koje idu do tri odsto na POS terminale za plaćanje platnim karticama, kao i na elektronsko plaćanje gde provizija ide do 25 dinara po nalogu.

Kako su objasnili, na račun manji od 1.000 dinara, a u malim trgovinama je takvih čak 90 odsto, jer se uglavnom kupuju novine, cigarete i druge sitnice - 15 dinara je provizija banke za POS terminal, a zarada 4,5 dinara pa su mali trgovci na gubitku.

Predstavnici Narodne banke Srbije Draško Vasiljević, generalni direktor Sektora za platni sistem i Dragana Stanić rekli su da je Centralna banka upoznata sa situacijom i da će uskoro predložiti rešenje toga problema.

Trgovci se takođe zalažu i za izradu novog regulatornog okvira o menici i čeku jer je, po njihovoj oceni, postojeći zakon u potpunosti zastareo.

Tagovi:

HOT
Najviše komentara

Poslednji komentari

Bolid Vreme: 01.05.2015 12:31h

Svako ko se legalno bavi bilo kojim biznisom ide u bankrot I mogucnost da se hrani u kanti za djubre. Tako da je bolje svercovati I prehranjivati porodicu, nego hraniti porodice parazita porezima I prirezima.

Pogledajte sve komentare

Ostavite vaš komentar

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs