„Veliko upozorenje i opomena za celo društvo“

Psihijatar Nevena Čalovska Hercog kaže za „Alo!“ da napadi motivisani rasnom, nacionalnom, verskom ili bilo kojom drugom mržnjom, jesu veliko upozorenje i opomena za celo društvo. Kako su oni koji svoju agresivnost i mržnju ispoljavaju prema pripadnicima drugih nacionalnih zajednica uglavnom mladi, Hercog ističe da je neophodno da se ozbiljno angažujemo u suzbijanju te pojave.

- Te ljude, a to su uglavnom mladi, koji iskazuju mržnju prema drugima, možemo posmatrati u kombinaciji ličnog, društvenog, ali i porodičnog odnosa. Na ličnom planu, reč je o krizi identiteta, slabosti, nekritičnom prihvatanju pritiska vršnjaka ili grupe, zatim agresivnosti. Takvi ljudi imaju divljenje prema onima koji imaju tvrde stavove. Oni autoritet izjednačavaju sa autokratijom. Ti mladi najčešće dolaze iz socijalno marginalizovanih struktura, gde nema iznijansiranog emocionalnog života i razvijenih socijalnih veština. Kada posmatramo u nekom društvenom kontekstu, onda možemo da kažemo da se takvi napadi i iskazivanje takvih stavova uglavnom događaju u društvu gde je izražena socijalna i ekonomska kriza. Ove stvari mogu, ali i moraju, da se preduprede. To se može uraditi kroz kanalisane akcije, razvijanje kritičkog mišljenja, negovanje i podsticanje različitosti, u skladu sa tekovinama civilnog društva - navodi Hercog.

Nikolić: Naci-skinsi o nacizmu nemaju pojma

Kriminolog Zlatko Nikolić kaže za „Alo!“ da skinhedi imaju vrednosni sistem - ne plaši se ničeg, sve je dozvoljeno.

- Ta supkulturna grupa mladih, koja se nameće svojim specifičnim izgledom i oblačenjem, ide linijom najmanjeg otpora. I ono što znaju da ne treba, potiskuju. Svojim stavom i izgledom namerno stvaraju otpor da bi rekli - ne bismo mi, da drugi nisu prvi počeli... Nemaju nikakvu empatiju, odnosno saosećaj sa drugima... Kad je reč o nacizmu, odnosno ideologiji koju oni navodno zastupaju, o tome nemaju pojma. To je jače kad se tako nešto pusti u etar. Hoću da kažem da o tome ne znaju ništa, ali je „dobar“ imidž - navodi Nikolić i naglašava da je vaspitanje u porodici ključno.

Denis Penzel i Dragoslav Jeftić
Beskućnike Denisa Penzela i Dragoslava Jeftić, dok su spavali na plastičnim stolicama kraj perona autobuske stanice u Raški, 15. oktobra ove godine, izmasakrirao je Petar Tomić, šutirajući ih martinkama u glavu do smrti. Penzel je preminuo na putu do bolnice, dok je Jeftić umro na licu mesta, a njegova glava je od udaraca bila toliko unakažena da su ga policajci jedva identifikovali. Osumnjičeni je brzo uhapšen, a u četvrtak mu je određen pritvor od 30 dana. Iako nije bio ćelav, što je imidž skinheda, Tomić je, prema rečima građana Raške, bio pripadnik ove grupe.

Dušan Jovanović

Trinaestogodišnji dečak nasmrt je pretučen 18. oktobra 1997. u strogom centru Beograda, u Beogradskoj ulici kod broja 33, kuće u kojoj je živeo sa porodicom. Ubili su ga skinhedi, tada maloletnici, Milan Čujić (1980) i Ištvan Fendrik (1980) iz Zemuna. Svoje poslednje večeri, Dušan Jovanović je otišao u dragstor da kupi sok, a pri povratku su ga tukli pesnicama i odvaljenim olukom, potom šutirali cokulama dok je ležao na zemlji. Čujić i Fendrik osuđeni su na po 10 godina maloletničkog zatvora. Kazna je godinama smanjivana, a u proleće 2004. su pušteni na uslovnu slobodu uz obrazloženje da su se u zatvoru dobro vladali i da su se pokajali. Spomen-ploča Jovanoviću, na mestu gde je ubijen, postavljena je na 10. godišnjicu njegove smrti.

Dalibor Borota

Borota (35), koji je izbegao iz Dvora na Uni i živeo u Crvenki, ubijen je u junu 2007. u sukobu sa dvadesetak skinheda iz Sombora, na izletištu Potok. Tragedija se dogodila neposredno posle završetka koncerta na kojem su bili. Prema pričama očevidaca, dvadesetak skinheda iz Sombora na ulicama Crvenke još pre koncerta pravilo je nerede i provociralo građane. Borota je navodno tokom koncerta došao u verbalni sukob sa grupom od dvadesetak mladića, a kada je posle koncerta krenuo kući, ta grupa ga je presrela i tukla razbijenom flašom po glavi. Od zadobijenih povreda je preminuo. U Somboru je tada uhapšeno devet mladića, osumnjičenih za njegovo ubistvo.

Skinhedi - od šarpovaca do naci-skinsa

Skinhedi (engl. skin head - ćelava glava) jesu potkultura, nastala krajem šezdesetih godina 20. veka u radničkim četvrtima istočnog Londona. Skinhedi su u početku poticali iz nižih slojeva i siromašnih porodica iz predgrađa. Njihov svakodnevni izgled zasnivao se na radničkoj odeći, teškim kožnim čizmama i kratko ošišanoj ili obrijanoj glavi. Originalni skinhed pokret nema rasističku ideologiju. U početku slušaju crnačku muziku s Jamajke i Kariba, uglavnom ska, rege i rokstedi, kao i mod-rok bendove i glem-rok. Pojavu buntovničkog pank pokreta mnogi skinhedi prihvataju, kao i podvrste panka „oi!“ i hardkor. Početkom sedamdesetih godina dolazi do negativnih reakcija na sve veći priliv doseljenika iz Indije i Pakistana. Desničarske organizacije su ih podsticale na proterivanje uglavnom Azijata i Pakistanaca, pod izgovorom da im oni otimaju posao. Tada mnogi skinhedi svoju mržnju usmeravaju i prema pripadnicima druge i treće generacije ljudi druge boje kože. U isto vreme dolazi i do razdvajanja unutar skinhed pokreta, na one koji su protiv rasne diskriminacije („šarpovci“ i prokomunistički „crveni skinsi“) i na medijski najeksponiranije, ultradesničarske skinhede, na koje utiče nacistička ideologija, od koje preuzimaju pozdrave i simbole. Osamdesetih godina i kasnije, skinhed revolucija počinje da se širi i po kontinentu. U Nemačkoj, naci-skinsi usmeravaju svoj rasizam protiv turskih doseljenika, u Rusiji prema Čečenima, a u zemljama istočne Evrope uglavnom prema Romima.

Dragan Maksimović

Glumca Dragana Maksimovića (51) 17. novembra 2000. pretukla je u pivnici na Zelenom vencu grupa skinheda, navijača Rada, koji su mislili da je Rom. Od povreda koje su mu naneli preminuo je 4. februara 2001, a ubice do danas, uprkos tome što je Maksimović pretučen u prisustvu brojnih svedoka, nisu pronađene.

Šest godina od smrti glumca, a na inicijativu reditelja Gorana Markovića, Skupština grada Beograda je organizovala postavljanje ploče na mestu gde je Maksimović napadnut.

Ervin Bilicki

Sedamnaestogodišnji Ervin nađen je 17. marta 2013. ujutro mrtav na izlazu iz Bečeja prema Bačkom Petrovom Selu. Zbog sumnje da je Bilickom naneo teške povrede nakon kojih je dečak preminuo, uhapšen je P. P. (14), vođa lokalnih skinheda.

Naime, nakon opsežne policijske istrage, utvrđeno je da je Bilicki pre smrti prebijen i da se udavio u bari dok je od batina ležao bez svesti. P. P. je pred Višim sudom u Novom Sadu osuđen na dvogodišnju zatvorsku kaznu.