Lekarske prognoze bile su sumorne, ali je on uspeo je da dobije tu bitku i sada se bori za svoj drugi život. Prvi put posle dvomesečne kome i borbe da ponovo progleda i stane na noge, iako mu je jako teško i da razgovara, odlučio je da sa javnosti podeli tragičan događaj koji je zauvek promenio njegov život i sudbinu njegove porodice.

Nekada živahni mladić koji se radovao maturi sada leži u krevetu i rehabilitacijom na beogradskoj klinici „Miroslav Zotović” u Sokobanjskoj bori se da ponovo prohoda. Ne vidi i teško govori. Po savetu logopeda, dobuje desnom šakom da bi sebi dao ritam, jer levu ruku i nogu ne može da pomera. Pomoć mu je potrebna, čak i kad sedi .

- Sećam se skoro svega dok sam bio u komi. Čuo sam u šok sobi zvuke aparata: bip-bip... Ali, sećam se i dugog singala koji je označavao da je neko umro u susednoj prostoriji. Sanjao sam da sa ocem Nebojšom vozim motor. Obojica ih volimo i vozili smo ih ranije. Nisam mogao da vidim majku, ali sam osećao njeno prisustvo. Svake noći kad pođe kući iz bolničke sobe poljubila bi me i rekla bi mi: „Slatko spavaj i nek su anđeli s tobom” - ispričao nam je Stefan teško sričući reči i sklapajući rečenice.

Njegov otac Nebojša, poznatiji u Kragujevcu kao Neba, a isti nadimak poneo je i Stefan, potvrđuje nam da se njegova supruga Mira zaista tim rečima svake večeri opraštala od sina u bolnici. On kaže da se Stefan seća i očevog dozivanja iz kome.

- Kad više nisam znao kako da ga dozovem, očajan bih legao u krevet pored njega i pričao mu: „Ti si moj Neba, ja sam tvoj Neba...” - navodi otac, a Stefan potvrđuje da se seća i tog dozivanja.

- Ova borba za njegov drugi život je teška, isto kao što je bilo teško čekanje i neizvenost oko toga da li će preživeti. U jednom trenu, zato što je neko odlučio da uzme bejzbol palicu u ruke, naš život se promenio iz korena. Juče sam tek prvi put smogao snage da odem na ročište u sud... Gledao sam te momke... A onda sam došao kući i video svog Stefana u krevetu. Nekad je trčao, radio je po sto sklekova, a sada teško i trepće. Tek nedavno je posle sedam meseci uspeo da guta hranu - priča otac Nebojša.

Stefan objašnjava da ne poznaje dečka koji ga je napao bejzbol palicom i ne seća se trenutka kad ga je napao s leđa. Sedeo je u kafiću u blizini svoje škole. Bio je na odmoru u prepodnevnoj smeni. Sledeće čega se seća je upravo zvuk aparata koji ga je održavao u životu dok je bio u komi.