Ako si i u grob sišao, Besmrtni,
no razorio si silu pakla
i vaskrsao si kao pobeditelj,
Hriste Bože,
ženama mironosicama govoreći: Radujte se!
i Svojim apostolima mir darujući,
Ti koji palim smrtnicima daješ Vaskrsenje!
Ovu pesmu besmrtnosti, draga naša deco duhovna, pevamo neućutno u ove dane u kojima proslavljamo Hristovo Vaskrsenje, koje se dogodilo, kako svedoče drevni tajnovidci Božji, u isti onaj dan u koji je Bog u početku, ni iz čega, stvorio nebo i zemlju. U isti taj dan, saglasno istim tajnoznalcima, izbavio je Gospod Svoj izabrani narod iz egipatskog ropstva; zato se on i zove Pasha - to jest prelaz iz ropstva u slobodu u Gospodu kroz Crveno more...

Svetlošću Vaskrslog Hrista i Ljubavlju Božjom, prožeti i zagrljeni, postaju jedno u Hristu Vaskrslome preci i potomci, sva ljudska pokolenja, i sva tvorevina sabrana u Crkvi kao Njegovom Bogočovečanskom telu.

Mi Hrišćani smo po tome Hrišćani što smo svedoci i nosioci tog večnog i neprolaznog ljudskog dostojanstva, postavši, po blagodati, „sinovi Svetlosti i Dana“.

Otuda je praznovanje Hristovog Vaskrsenja - praznovanje Života večnog i neprolaznog. Zemaljski život je samo seme za taj večni život. To seme se začinje u materinoj utrobi, silom i dejstvom jednog za svagda delotvornog Božanskog blagoslova: Rađajte se i množite se, i napunite zemlju. U svetlosti Hristovog Vaskrsenja - svako začeće, rođenje, i svako ljudsko biće ima večni smisao, predstavlja rađanje za večnost, kao i našu večnu ljudsku odgovornost za njega.

Vaskrsli Hristos, „Koji je smrću smrt uništio i onima u grobovima život večni darovao,“ osnova je čovekove probuđenosti za odgovornost za svako ljudsko biće, ne samo u vremenu, nego i pred večnošću.

Ispovedajući Vaskrsenje Hristovo i verujući u opšte Vaskrsenje mrtvih, mi ispovedamo i postajemo svesni svoje neprolazne odgovornosti za svetinju svakog ljudskog bića i svakog stvorenja i praznujemo neuništivost vere i ljudske nade u večni smisao života, u Hristu, Bogu ljubavi, žrtvovanom „za život sveta“.

Danas, kao i oduvek, samoljublje i samoživost prete da unište značaj ove i ovakve nesebične samožrtvene Hristove ljubavi, na čijem plamenu se greju sva bića i sva stvorenja. Samo vera u čovekovu besmrtnost i večnu odgovornost za svoj život i dela sažiže svojim plamenom samoživost kao lažno načelo života, otkrivajući da je u samožrtvenoj ljubavi prema Bogu i bližnjem, našem večnom bratu i sabratu, izlaz i spas iz svih čovekovih zabluda, mraka i bezizlaza.

Samo duše obasjane i obnovljene svetlošću Vaskrsenja Hristovog i nadom u opšte Vaskrsenje mrtvih oslobađaju se sebičnosti i nepoštenja, straha i gramzivosti; zadobijajući stid i dobrotu, nalaze pravu meru svega što je prolazno i ravnotežu između svetinje opšteg i zajedničkog dobra i ličnih potreba; uče se bratskom deljenju dobara i srdaca u tajni lomljenja hleba života, to jest u Tajni Pričešća Telom i Krvlju Hristovom.

Slaveći Vaskrsenje Hristovo, „u Kome živimo, krećemo se i jesmo” (Dap 17,28), rukovođeni pastirskom brigom, pozivamo vas, braćo i sestre, da ispovedate i čuvate svoju veru pravoslavnu, i to ne rečima, već životom - delatno i istrajno. Čuvajmo se svih onih koji „dolaze u odelu ovčijem, a iznutra su vuci grabljivi” (Mt 7,15). U miru i ljubavi pohađajmo svoje hramove i svoje svetinje, učestvujući u bogosluženju i pričešćujući se Božanskim Tajnama Hristovim.

Znamo dobro šta znači držati se zdravog učenja o pobožnosti, a šta pak znači i kuda vodi zaludno prepiranje, „od čega nastaje zavist, svađa, huljenja, lukava podozrenja, prazna nadmudrivanja ljudi izopačenog uma i lišenih istine, koji misle da je pobožnost izvor dobitka” (1. Tim 6,4-5). Zato, u zajedničkoj molitvi, „sami sebe, jedni druge i sav život svoj Hristu Bogu predajmo!”. Jednim ustima i jednim srcem peva se molitva jedinstva vere i zajedništva Duha Svetoga, na slavu Svete Trojice i očuvanje pravoslavne crkveno-narodne sabornosti.

Pomolimo se Gospodu Vaskrslome da se mir vrati svuda odakle je proteran, na prvom mestu u naša srca i u naše domove. Čuvajmo svetinju hrišćanskoga braka, jer je ona osnov uzvišene, zdrave i čestite hrišćanske porodice...

Pozdravljajući vas, braćo i sestre, najradosnijim Vaskršnjim pozdravom, pozivamo vas da živite u ljubavi prema Bogu i bližnjima, hodeći tako putem koji vodi u večni život, jer ćemo samo tako postati i biti sinovi i kćeri Vaskrsenja. Stoga, čuvajte u ljubavi tajnu života koju je ustanovio i osvetio Sâm Bog. Ovo radi blagostanja i ugleda našega, radi naše dece - najvećega blaga, zbog kojih živimo i radimo. Iskrena vernost i uzajamno praštanje da ne izostane.

Kad znamo da je Gospod sa nama i u nama, treba Njemu i da se obratimo, Njemu svoju tugu i muku da ispovedimo. On će nas utešiti, ojačati i kroz ovozemaljski život voditi. Čuvajmo taj Božji dar u sebi i čuvajmo se da Gospoda ne uvredimo svojim gresima. Kad nas neprijatelj napadne, zavapimo poput Apostola Petra: „Gospode, spasi me!“. U životu ćemo doživeti mnoge nevolje, nepravde i žalosti, ali znajmo da Gospod - ukoliko smo sa Njim - i najveću žalost pretvara u radost, i da je Svojim učenicima i Apostolima, a preko njih i svima nama, rekao: „U svetu ćete imati žalost; ali ne bojte se, Ja sam pobedio svet“. (Jn 16,33).

Neka muka i teskoba naših dana uzmakne pred svetlošću i radošću Vaskrsenja Hristovog!

I nikada ne zaboravimo da Vaskrs znači početak, sigurni zalog i temelj našega Vaskrsenja. U radosti Vaskrsenja Hristovog zagrlimo jedni druge i sva stvorenja i zapevajmo svetu pesmu večnog života i Svetlosti: Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt pobedivši i onima u grobovima život darovavši.

Hristos Vaskrse! Vaistinu Vaskrse!