Bajmokom su juče odjekivali vapaji. Nakon 13 dana potrage za Tijanom, njena porodica dočekala je najteži dan u životu. A i mnogi meštani sa njima...
- Niko i dalje ne veruje da ona više nije sa nama. Saživeli smo se sa porodicom i osećali njihovu patnju i bol, ali smo se nadali da se neće tragično sve završiti. Od sada u Bajmoku više niko nije siguran, nijedno dete nije

sigurno. Svi žele da napuste Bajmok. Tijane više nema sa nama, a dete nikada nikome ništa nije skrivilo, ona je bila i ostaće naš slavuj, naš anđeo - rekla je Vesna Ivošević, majka Tijanine drugarice Sanje, od koje se Tijana rastala u noći nestanka kod bifea „Polet“, gde su bile na turniru.

Supruga Stjepana Košćjuka, meštanina kojemm je Đurić kumovao, takođe je šokirana onim što je Dragan navodno uradio.

- Pre devet godina je bio mom mužu svedok na venčanju, ali kod nas nije dolazio već dugo. Od pre četiri godine, kada se preselio u Beograd, retko smo viđali. Tog dana kad je Tijana nestala se nije ni javio niti rekao da će doći, već smo od drugih danas čuli da je trebalo da dođe kod nas - kaže Dragana Košćjuk.

Kada je policija došla da Tijaninoj porodici saopšti da je nađeno njeno telo, u kući bake i dede ubijene devojčice bilo je oko 30 dece i isto toliko odraslih. Sa policijom su u Bajmok stigli i Hitna pomoć i psiholozi. Kako saznajemo, jedna devojčica je pala u nesvest kad je čula užasnu vest, dok su ostala deca vikala, ponavljajući da nije istina da Tijane više nema i pitajući odrasle: „Je l’ da da je živa i da će se vratiti?“.

Njena majka je odmahivala rukom onima koji su prilazili da je teše, moleći ih da je puste da tuguje. Tijanin otac je ponavljao: „Tićo, moja Tićo, koliko sam ja tebe voleo, bože, koliko sam ja tebe voleo“, dok je njena sestra za to vreme nemo sedela i gledala u jednu tačku: “Tićo moja, tebe više nema, ko će biti tetka jednog dana mom detetu, s kim ću sada da delim sve svoje priče?“.
Sa decom su sve vreme razgovarali psiholozi, koji su njihovim roditeljima savetovali da moraju da ih puste da tuguju. Na sve strane je bila pometnja, ljudi su šetali okolo, plačući u neverici.

- Tom monstrumu treba javno da se sudi, i to u našem Bajmoku. Treba ga dati nama, u naše ruke. Svi sanjamo o tome da ga se dočepamo - kaže komšinica Tijaninih bake i dede.