Telekomunikacije

Kosovo traži svoj pozivni broj, koji bi bio 383. Međutim, pošto Kosovo nije međunarodno priznata država i članica UN-a, ono može dobiti telefonski pozivni broj jedno ako se s tim saglasi Srbija i ako Srbija to zatraži od Međunarodne unije za telekomunikacije. Naša strana je spremna da pristane da Kosovo dobije svoj pozivni broj, ali Srbija treba da bude vlasnik tog broja. Prištinska strana, međutim, traži da se taj broj ka ostatku Srbije naplaćuje kao roming i pozivi tretiraju kao međunarodni, dok naša strana insistira da se tarifira kao lokalni međugradski poziv. Takođe, na stolu će se naći predlog da „Telekom“ dobije licencu za rad na čitavom KiM (ne samo na severu), kao operater za fiksnu i mobilnu telefoniju, kao i da „Telekom“ registruje ćerku firmu na KiM prema zakonima važećim u pokrajini. Prištinska strana ima problem, jer se Briselskim sporazumom obavezala na to, dok je dvoma svojim operaterima garantovala da neće uvoditi trećeg.

Energetika

Srbija traži da ćerka firma EPS-a bude osnovana na KiM, a bavila bi se prodajom i distribucijom struje, da ne bi srpske opštine zavisile od prištinskih vlasti. Takođe, Priština traži hidroenergetske potencijale Valač i Gazivode, što je za srpsku stranu neprihvatjivo i crvena je linija, preko koje se neće preći. Priština je turskim kompanijama predala svoje potencijale na upravljanje i sad traži vlasništvo nad ovim dobrima. Razgovaraće se i o naplati struje.

„Park mira“

Prištinska strana traži da se ukloni „Park mira“, koji se umesto nekadašnjih barikada nalazi na mostu koji spaja severnu i južnu Mitrovicu. Srpska strana ne pristaje, jer to predstavlja bezbednosni rizik za Srbe u Kosovskoj Mitrovici i taj prostor predstavlja veliku sigurnost za naše građane, jer most vodi direktno u srce naše najveće opštine na severu. Mi tražimo da tuda ne prolazi putnički saobraćaj, most je otvoren za pešake, a pored postoje još dva mosta koja su otvorena za vozila.

ZSO

Ovo je jedno od najvažnijih pitanja za Srbiju. Formiranje Zajednice srpskih opština predviđeno je još Briselskim sporazumom iz 2013. godine, ali prištinska strana i dalje opstruiše njeno formiranje. Naime, oni pokušavaju da smanje nadležnosti ZSO date Briselskim sporazumom i svedu je na nivo građanskog udruživanja, predstave to kao nevladinu organizaciju, dok je potpisanim sporazumom u šest tačaka predviđena autonomija u najznačajnijim društvenim oblastima - ekonomiji, zdravstvu, obrazovanju i ima političku težinu. Planom implementacije Briselskog sporazuma predviđeno je da Kosovo prilagodi svoje propise, što je neophodno da bi ZSO zaživeo, a to još nije učinjeno.

Osiguranje vozila

Kako saznajemo, jedna od bočnih tema pregovora biće i naplata osiguranja za vozila koja prelaze administrativne prelaze koji se plaćaju od 20 do čak 50 evra. To otežava svakodnevno funkcionisanje, ali je problem što se Kosovo ne nalazi u sistemu zelene karte. Očekuje se dogovor osiguravajućih društava Prištine i Beograda.