DECENIJA OD POGROMA

Dan kad su hteli da zatru sve što je srpsko na Kosovu!

Autor: R. Ćoralić | 17.03.2014 - 00:20:00h | Komentara: 0

Na hiljade kosovskih Albanaca, predvođenih naoružanim ekstremistima, na današnji dan, pre tačno deset godina, započelo je martovski pogrom svega što je srpsko na Kosovu i Metohiji. U talasu nasilja 17. i 18. marta 2004. ubijeno je 19 ljudi, osam Srba i 11 Albanaca, a teško su povređene i pretučene 954 osobe, među kojima je bilo i pripadnika međunarodne i kosovske policije.

Srbi zavijeni u crno: Organizatori pogroma nikad nisu procesuirani

Povod za pogrom bila je kampanja albanskih medija u kojoj su lokalni Srbi optuženi da su psima preko reke Ibar naterali šest albanskih dečaka, iz sela Čabar kod Zubin potoka, da uđu u reku i tako dvojicu oterali u smrt. Iako je istraga UNMIK policije utvrdila da su albanske optužbe lažne, u južnom delu Kosovske Mitrovice počele su masovne demonstracije Albanaca.

Da se ne zaboravi

Povodom desete godišnjice martovskog pogroma Kancelarija za KiM Vlade Srbije organizuje niz aktivnosti. U svim osnovnim i srednjim školama za danas je planiran školski čas posvećen martovskom pogromu, a u 13 sati, na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, biće održana Svečana akademija „Pogrom – deset godina kasnije“, na kojoj će govoriti i patrijarh Irinej, kao i predsednik Narodne skupštine Nebojša Stefanović. U Crkvi Svetog Nikole u Prištini biće služena liturgija i pomen stradalim u pogromu.

Usledio je talas nasilja koji se pamti kao „Kristalna noć na Kosovu”, a za samo dva dana etnički je očišćeno šest gradova i deset sela širom Kosova i Metohije, zapaljeno je i oštećeno 935 srpskih, romskih i aškalijskih kuća, a oko 4.000 ljudi je moralo da napusti svoje domove. Na meti Albanaca našle su se i škole, domovi zdravlja, pošte, groblja...

Milovan Drecun, predsednik Odbora Skupštine Srbije za KiM, ocenio je da je martovski pogrom Srba na Kosovu 2004. bio pokušaj dovršetka etničkog čišćenja za koje su već u najavi znali zvaničnici međunarodne zajednice u toj pokrajini.

- Iako su organizatori poznati, oni nisu procesuirani, a Srbi koji su proterani nisu se vratili, osim pojedinaca - rekao je Drecun, dodajući da „odgovorni nisu kažnjeni zbog političke nesvrsishodnosti i kako se ne bi naštetilo predstavi o Albancima kao žrtvama”.

Podsetimo, nasilje na Kosovu tada su osudili SB UN i tadašnji generalni sekretar Kofi Anan, kao i sve značajnije međunarodne institucije i organizacije, vlade mnogih država, uključujući SAD i Rusiju.

Zbog sumnje da su u učestvovali u antisrpskom nasilju u istražnom pritvoru bilo je više od 250 osoba, a međunarodni tužilac je podigao prvu optužnicu protiv šestorice Albanaca iz Gnjilana, koji su kasnije osuđeni na ukupnu kaznu od 38 godina zatvora. Proglašeni su krivim za ubistvo i saučesništvo u ubistvu Slobodana Perića i ranjavanje njegove majke Anke Perić, koja je preminula od povreda zadobijenih tokom martovskih nemira.

Prema podacima KPS-a, za martovsko nasilje na Kosovu u prekršajnim i krivičnim postupcima kažnjeno je 266 osoba, dok istraga o umešanosti kosovskih institucija nikada nije sprovedena. Tokom martovskog nasilja do temelja je spaljeno ili oskrnavljeno i 35 srpskih crkava i manastira, među kojima 18 spomenika kulture. Do temelja je srušen manastir Devič kod Srbice, a u Prizrenu su izgorele i Crkve Bogorodice Ljeviške iz 14. i Svetog Đorđa iz 16. veka.

UNMIK i SPC su postigli dogovor o obnovi porušenih i spaljenih crkava i manastira, a prva faza obnove počela je krajem 2005. Nadležni u kosovskom ministarstvu kulture tvrde da su radovi na obnovi 35 verskih objekata oštećenih tokom martovskih nereda u visokom procentu završeni. Međutim, nadležni u SPC ističu da nijedna crkva koja se obnavlja posredstvom Saveta Evrope i privremenih kosovskih institucija nije vraćena u prvobitno stanje, niti je stavljena u funkciju.

Tagovi:

HOT
Najviše komentara

Nema komentara za ovu vest.

Ostavite vaš komentar

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs