alo.rs Aktuelno
PREDRAG JANKOVIĆ (36), JEDAN OD TROJICE PREOSTALIH JORGANDŽIJA U BEOGRADU
Danas je sve potrošna roba!
„Cena zanata veća je nego zlata“ stara je izreka koju poštuje i Predrag Janković (36), jedan od trojice preostalih jorgandžija u Beogradu. Njegova radnja na Dorćolu, u Venizelosovoj ulici koja datira još od 1878. godine, preživela je nalete vremena, mode i jeftine hiperprodukcije.
Predrag Janković | Foto: Dimitrije Goll
Kao u vreme njegovog dede, koji ga je naučio zanatu, Predrag ručno prerađuje stare jorgane i dušeke. Kako kaže, jedino šivenje, paranje i češljanje vune radi mašinski. Punjenje, doterivanje, crtanje, ušivanje i slično delo je isključivo njegovih, marljivih ruku. On u razgovoru za „Alo!“ priča o zanatu koji ubrzano nestaje.
Politika me ne zanima!
- Verujete li obećanjima vlasti da će i Srbiji uskoro svanuti?
- Politika me ne zanima. Ne mogu više ni da pričam, pa ni da razmišljam o tome.
- Koliko plaćate mesečeno troškove firme, a koliko zarađujete?
- To sve zavisi. Ovog i prethodnih meseci sam u minisu. Ali, šta ću. Svima je teško. Svi istu muku muče i snalaze se kako znaju i umeju.
Kao i svi ostali, i ja se borim. Šta ću?! Ostaje mi samo nada da će biti bolje.
- Ovo je dedina radnja. On se bavio ovim zanatom čitavih 50 godina. Meni je bilo zanimljivo da ga gledam dok radi i uporedo sa studiranjem Poljoprivrednog fakulteta, počeo sam da mu pomažem, i tako postepeno učio zanat. U jednom trenutku, iako mi fakultet nije išao loše, zapitao sam se šta ću da radim kada diplomiram. Bilo je loše vreme, teško se nalazio posao, kao i sada, uostalom... Poznavao sam starije kolege koje su završile fakultet, a godinama nisu mogli da nađu posao. Pomislio sam „zašto se ne bih bavio istim zanatom kao i moj deda?!“. Imam želju, imam znanje, sviđa mi se posao. Samo treba da radim. Tako i bi.
- Čime punite jorgane i dušeke?
- Raznim prirodnim materijalima kao što su vuna, perje i pamuk. Sintetiku ne radim. Pocepane jorgane potpuno rasparam, očešljam vunu, dopunim i ponovo zašijem. Starim, istrošenim jorganima, dušecima dajem novi okvir. Novi život. Budu kao da su tek iz prodavnice izašli.
„O zdravlju više niko ne misli“: Janković | Foto: Dimitrije Goll
- Zbog čega se ovaj zanat praktično ugasio?
- Pre 30, 40 godina nismo imali veštačke materijale kao što su sintetika i sunđeri. Kada su se ti jeftiniji materijali pojavili, potisli su ove prirodne - vunu, pamuk i perje. Masovna proizvodnja jorgana i dušeka dovela je do nižih cena tih proizvoda i jorgandžije nisu mogle da održe korak sa tim.
- Znači finansijski momenat je bio presudan da ljudi pređu na nekvalitetniji materijal?
- Istina je da kvalitetan materijal za dušek košta koliko da kupiš nov, a gde je tu prerada, ruke, rad... Sa druge strane, jeftini jorgani i dušeci pravljeni od nekvalitetnog materijala, traju dve, tri godine, dok ovi starinski, proizvedeni ručno, traju i po 40 godina. Tako da, iako to ne deluje na prvi pogled, kvalitetni dušeci i jorgani su trajna investicija, koja se na kraju vrlo isplati. Međutim, nije samo finansijski momenat presudio da ljudi odustanu od ručno rađenih jorgana. Problem je što i ne znaju za bolje. Već imamo generacije onih koji su odrasli na sintetici. Platili bi i skuplje samo da imaju kvalitet, ali ne znaju šta je to. Tradicija je, jednostavno, izgubljena.
- Da li je i šta čovečanstvo izgubilo masovnom proizvodnjom i hiperindustrijom?
- Izgubili smo dosta toga, a mislim, pre svega zdravlje. Tu konkretno u mom poslu mislim na zamenu prirodnog materijala veštačkim. Sintetika nikada ne može da bude isto što i prirodna sirovina, poput vune koja je najbolji izolator. Zimi vas greje, leti maltene hladi. Materijali se danas prave od svakakvih sirovina, posteljina se boji toksičnim bojama. A o zdravlju niko ne misli. Sa druge strane, hiperprodukcijom smo izgubili odnos prema stvarima. Kada nešto sam napraviš, to više čuvaš i više poštuješ. Danas je sve postalo potrošna roba, kratkog daha.
- Kakvo je interesovanje za usluge koje pružate, dolaze li mušterije?
- Zavisi od sezone. Međutim, trenutno je loš period. Praktično ne mogu da pokrijem troškove koje imam. Bukvalno jedva preživljavam. Ma, i ne preživljava se...
- Ko su pre svega vaše mušterije?
- To su uglavnom stariji ljudi, i to svih staleža. To su oni koji su navikli da se pokrivaju vunenim jorganima i da spavaju na perjanim jastucima. Onaj koji je tako navikao da spava, uvek će tako da spava. Takvom čoveku ako skloniš njegov dušek, on ne može da zaspi, treba mu mesec dana da se navikne...
- Da li vam dolaze učenici, da li je neko izrazio želju da nauči zanat?
- Bilo ih je nekoliko koji su se raspitivali o poslu, ali mislim da je to više bilo zbog radoznalosti. Niko nije pokazao neko ozbiljno interesovanje. Dođu, pitaju o poslu u prolazu i produže dalje. Međutim, ja i nemam takav obim posla da mi treba šegrt. Zbog nedostatka posla, jedan jorgan rastežem na dva, tri dana. Šta da radim sa šegrtom? Da dođe, pa da igramo šah?! Da se ne lažemo, bolje da se šetamo po Kalimegdanu nego da sedimo ovde.
Predrag Janković | Foto: Dimitrije Goll
- Plašite li se da će ovaj zanat za koju deceniju potpuno nestati?
- Vrlo je moguće. Posao slabo ide. Godinama se samo smanjivao broj jorgandžija. Ljudi odustaju, jer se ne isplati. Nekada je u Beogradu bilo 300, 400 jorgandžijskih radnji, četiri, pet zadruga, a bilo je i jorgandžija koji su radili samostalno, išli po kućama, i po zahtevu mušterija tamo radili. Danas nas ima samo troje na teritoriji celog Beograda.
- Koje ste najvažnije lekcije naučili od dede, koji vam je i pokazao ovaj zanat?
- Deda je sa 75 godina otišao u penziju. Najvažnija stvar koju me je naučio je da ispoštujem mušteriju. Učio me je da mi živimo od tog posla i da moramo da ga uradimo najkvalitetnije što možemo, da jedino tako može da se opstane. Ako se posao otalja, to se primeti i onda bolje da ništa nisi ni radio, bolje da si odbio mušteriju. Najvažnije je da majstor sam bude zadovoljan poslom. Kada je majstor zadovoljan znači da je posao dobro urađen i da će i mušterija biti zadovoljna.
- Šta se promenilo u procesu rada u odnosu na vreme vašeg dede?
- Kod mene u radnji se ništa nije menjalo. Sve je isto. Proces rada je isti, način šivenja... Sve je isto. Jedina razlika je što ja idem sa leve strane, a deda je išao sa desne. Pored toga, ja koristim mašinu za pročešljavanje vune, a nekada je postojala takozvana drnda. Mašinom to traje deset minuta, drndom je trebalo pola sata, a da vunu češljam ručno, češljao bih je deset dana.
- Koliko se prema vašem mišljenju Beograd promenio u odnosu na zlatno doba jorgandžija?
- Mislim da se ranije mnogo opuštenije živelo. Beograd nije bio tako urban grad. Nije bilo toliko stanovništva, buke, stresa. Sa druge strane, mnogo su se više poštovale stvari koje si svojom rukom napravio. One su imale svoju cenu. Moj deda je išao u trgovačku školu, ali je počeo da se bavi jorgandžijskim zanatom, jer je to bilo isplativije. Obrada manjeg jorgana, za jednu osobu, traje oko deset sati, ali se taj trud u skladu sa tim i vrednovao. Danas je drugačije... Iako je dedi bilo mnogo drago kada sam mu davnih dana rekao da imam želju da nastavim zanat kojim se bavi, nisam siguran da bi se i danas isto tako osećao.
Dolazili i političari i estrada!
- Da li su vam dolazili poznate ličnosti?
- Različit soj ljudi dođe i prođe. Imaš one koji su bogati i one koji nisu bogati. Bili su i političari i estradne zvezde, ali mahom glumci. Međutim, meni je svaki čovek isti i svaki posao radim najbolje što znam.
- Da li ste imali neke neuobičajene zahteve u svom poslu?
- Posebni zahtevi su bili jedino za dimenzije. Ima visokih ljudi, pa im treba duži jorgan za pokrivanje. Pravio sam tako jedan dimenzija tri sa tri metra. Bio je to stvarno ogroman jorgan.
Svako treba da zna bar jedan zanat!
- Mislite li da je i u današnje vreme bitno da se zna neki zanat?
- Da se ja pitam, ja bih uveo obavezu da svako mora da nauči bar jedan zanat. Treba znati što više stvari i oslanjati se na sebe.
Nema komentara za ovu vest.
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
alo.rs VIP
ALO! © 2013. Sva prava zadržana
- Moj auto - polovni automobili |
- Delovi |
- Gume |
- Dodatna oprema |
- Felne |
- Auspusi |
- Stakla |
- Amortizeri |
ALO! © 2024. Sva prava zadržana