Jovan Krstitelj, Ivan Krstitelj ili Johanan kupač, bio je jevrejski asketski propovednik iz 1. veka koji je vršio obredna kupanja na reci Jordan.

Jovan Krstitelj je pozivao ljude na pokajanje i okretanje Bogu. Bio je važna religijska ličnost 1. veka, čiji je pokret verovatno bio masovniji od Isusovog. Najpoznatiji je po tome što je krstio Isusa, koji je prihvatio njegovu poruku. Neki suštinski elementi Jovanovog pokreta, kao post i krštenje, su verovatno ušli u rano hrišćanstvo pod uticajem Jovanovih učenika.

U hrišćanstvu se poštuje kao svetac, pustinjak i mučenik, prethodnik Isusov. U islamskoj tradiciji je poznat kao prorok Jahja ibn Zakarija, Jahja sin Zaharije. Mandejci ukazuju Jahji najviše poštovanje smatrajući ga jedinim istinskim mesijom (hristom), zbog čega su poznati i kao hrišćani svetog Jovana Krstitelja

Judeja je bila delimično helenizovana jevrejska teritorija je pod vlašću Rimskog carstva, ali među Jevrejima je postojala jaka nada povratka nezavisnosti. Iako je period Jovanovog života uglavnom bio miran (posebno između 7. i 26. godine), postojala je stalna mogućnost izbijanja pobuna, nereda i nasilnog otpora (vidi o zilotima). Irod Veliki, Idumejac koga je rimski senat postavio za kralja Idumeje, Galileje, Judeje i Samarije, je vladao od 37. p. n. e. do 4. p. n. e.. Nakon njegove smrti, Rimljani su podelili kraljevstvo između njegovih sinova, te je Irod Antipa vladao Galilejom ali ne i Judejom, koja je postala zasebna provincija.

Jovanova postojbina je bila Judeja, južno od Samarije i Galileje.

U judeističkoj religiji Jovanovog vremena je postojalo nekoliko pravaca. Fariseji su bili značajna stranka, i verovali su u vaskrsenje mrtvih, božansku pravdu u sledećem životu, anđele, ljudsku slobodu i božije proviđenje.

Sadukeji su bili konzervativniji, držali su vlast u Hramu i nisu verovali u vaskrsenje i večnost duše. Eseni su bili asketska zajednica koja je očekivala skoru apokalipsu. Neki naučnici smatraju da je Jovan bio pod uticajem esena, koji su upražnjavali obredne rituale čvrsto povezane sa krštenjem, iako za to nema direktnih dokaza.

Život

Većinu informacija o Jovanu Krstitelju dobijamo iz evanđelja, a njegova osoba do danas je ostala tajnovita i ne do kraja razjašnjena.

Rođenje i mladost

Jovanov otac je bio judejski sveštenik Zaharija, od plemena Arona. Prema hrišćanskom predanju, Jovan je rođen pola godine pre Isusa Hrista (gregorijanski: 24. jun / julijanski: 7. jul), što se slavi kao Ivandan.

Prema Novom zavetu, njegovi roditelji, Zaharije i Jelisaveta, dugo nisu mogli imati dece i kada im se rodio sin, zavladala je velika radost. Održana je posebna svečanost, na kojoj mu je trebalo nadenuti ime. Okupili su se prijatelji i rođaci, koji su došli izdaleka. Hteli su da se zove Zaharija po ocu, ali s tim se nije složila Jelisaveta. Rekla je da će se zvati Johanan što znači „Jahve je milostiv“. Prijatelji i rođaci su pitali Zahariju, za mišljenje. Prema predanju, budući da Zaharija dotad nije mogao govoriti, tada mu se vratio glas i on se složio s time da se zove Jovan. Počeo je zahvaljivati Bogu i slaviti ga zbog njegove dobrote: „I ti ćeš biti poseban. Ići ćeš pred Božjim izabranikom. Nosićeš poruku Božje ljubavi i oproštanja njegovu narodu."

Svoje detinjstvo i ranu mladost Jovan je proveo u pobožnom domu svojih roditelja.