DALIBORKA LASLO (38), MEDICINSKA SESTRA U VRTIĆU „POLETARAC“ U NOVOJ PAZOVI
Deca danas ne znaju da se igraju!
Zahvaljujući novim tehnologijama, deca danas lakše zadovoljavaju svoju znatiželju, a često stiču i usputna znanja. Ipak, to je sa druge strane rezultiralo time da su deca izgubila interesovanje za igru. O odrastanju i vaspitanju dece nekad i sad i promenama koje je zapazila tokom svog petnaestogodišnjeg rada u vrtiću za „Alo!“ priča medicinska sestra na preventivi Daliborka Laslo (38).
Pokušava deci da objasni kako da se druže | Foto: Z. Ilić
Kako su nam deca vaspitana danas, postoji li razlika u načinu vaspitanja danas i recimo pre deset godina?
- Postoji. Deca su čini mi se ranije bila mirnija, poslušnija. Roditelji su više insistirali na tome da se vaspitači moraju slušati. Današnji, pre svega mladi roditelji, često smatraju i ne pitajući da je njihovo dete uvek u pravu. Ne mogu reći da su ova deca danas manje vaspitana ili nekulturna, ali prosto bonton je drugačiji, danas ih više opominjemo da koriste lepe reči, da paze na ponašanje.
Posvećuju li roditelji dovoljno pažnje svojoj deci, kada pogledate svako dete ponaosob možete li zaključiti nešto o tome?
- Oni su generalno uvek željni pažnje, ali moguće je zaključiti koliko roditeljske pažnje svako dete dobija. Recimo po tome da li žele da se maze ili pak agresivnošću skreću pažnju na sebe. Kada se ujutru opraštaju od roditelja, taj čin dosta govori o tome da li su ljuti, neki ne žele da razgovaraju, neki se opraštaju uz zagrljaje i poljupce. Roditelji često nemaju dovoljno vremena za decu, bave se svojim karijerama, ili ih prosto život natera na to. Deca su užasno usamljena i okrenuta modernim tehnologijama, najviše vremena provode uz televiziju i kompjuter i to u vrtiću dolazi do izražaja.
Da li današnja deca umeju da se igraju?
- Definitivno ne umeju da se igraju. Mi imamo puno sredstava za rad koja deca uopšte ne koriste. Igra ih uopšte ne interesuje, najviše vole da im upalimo crtani, pa zaključujemo da i kod kuće verovatno provode najviše vremena na taj način. Njihova igra uglavnom se sastoji od oponašanja likova i ponavljanju scena koje su videli u crtaću. Retko se dešava da oni sad iz mašte izvuku neku igru. Isto je i u dvorištu, nikada to nije neka zajednička organizovana igra, više je to neko trčanje, guranje. Mi zaista ulažemo mnogo napora i energije da ih motivišemo na igru.
Vaspitačica | Foto: Z. Ilić
Da li se za decu u eri kompjutera onda može reći da su naprednija ili ih pak kompjuteri zaglupljuju?
- Ne mogu reći da su naprednija, nego im je prosto više sadržaja dostupno, pa mnoga znanja usvajaju i usput i dobijaju odgovore na pitanja koja ih zanimaju. Rekla bih da su možda zbog toga snalažljivija, spremnija. Ipak ta statičnost ispred kompjutera i nezainteresovanost za igru odrađuju svoje. Imamo više fizičkih anomalija kod dece, ravne tabane, krivu kičmu, loše govore, loše se izražavaju, logoped je neophodan, ogroman broj dece ima govorne mane, ne umeju sve glasove da izgovaraju.
Koliko su deca danas kreativna i da li umeju da maštaju?
- Ima i dece koja su vrlo maštovita, lepo crtaju, izmišljaju priče i pesmice, nije da je to baš potpuno zamrlo, ali je pod uticajem novih tehnologija prisutno u daleko manjoj meri nego ranije. Postoje i tamo odlični edukativni sadržaji koje i mi koristimo ovde u vrtiću, naše predškolske grupe imaju kompjutere i mi sa njima radimo, ali prosto, neophodno je izvršiti selekciju sadržaja.
Koliko vaspitači zapravo učestvuju u odgoju dece, pored roditelja?
- Profesionalna uloga vaspitača i životna uloga roditelja veoma su slične. Polaskom deteta u vrtić vaspitači i roditelji postaju saradnici na zajedničkom zadatku. Mi nadograđujemo osnovu postavljenu u porodici u smislu vaspitanja. Vaspitači često provode više vremena sa decom nego njihovi roditelji, tako da je uticaj veliki. Trudimo se da im budemo i učitelji, prijatelji i drugi mama i tata. Učestvujemo u njihovim životima, znamo sve o njima i šta im se dešava, pokušavamo da neke njihove probleme zajednički rešimo.
Cvekla i koral
Navedite nam neki dečiji biser
- Imali smo cveklu za salatu i onda je jedan dečak koji je vrlo pametan i bistar, a inače voli enciklopedije, uglavnom morske, rekao: „Vaspitačice, ali ja ne mogu da jedem ove korale.
Kako se deca hrane u kuhinji, da li prihvataju sve što im spremite?
- Ma kakvi. Što se toga tiče pravi smo mađioničari. Insistiramo na zdravoj hrani koja često nije ukusna, pa se dovijamo na različite načine da ih nateramo da jedu. Nije da ih ucenjujemo, ali kažemo im recimo, ako pojedete kelj sa junećim mesom, častićemo se posle ručka.
- U vrtiću postoji redovan vaspitno-obrazovni rad i program. Dete najviše usvaja do svoje treće godine i zato je vrtić važan. Zabluda je da u osnovnoj školi postoji vaspitanje, tu se samo nadograđuje znanje, a vaspitanje se stiče u vrtiću. Ali možda važnije od toga je što je deci potrebna socijalizacija, a što pre stupe u kontakt sa vršnjacima, pre svega kroz igru, to će adaptiranje na dalje školovanje i život uopšte biti mnogo lakše. Period vrtića je zapravo temelj budućeg razvoja.
Dosta slušamo o vršnjačkom nasilju. Da li je u vrtiću moguće u detetu prepoznati neke karakteristike budućeg nasilnika?
- Ne mogu tačno da kažem ovaj je ovakav ili onakav. Ali oni se već ovde nadmeću ko će biti najjači, kada vide da je neko dete povučeno, da ne želi da se sa njima igra ili prosto osećaju da se ono njih plaši, onda pokazuju svoju dominantnost. Primećujem da su deca danas nervoznija, napetija, možda nekakavi porodični odnosi ili problemi utiču na njih, roditelji su okupirani drugim stvarima, manje se bave njima.
Stiče se utisak da su deca danas agresivnija? Ko je kriv za to?
- Deca su danas definitivno agresivnija, često brutalna, mada ne znam otkud to. I ranije su deca umela da budu nevaljala i da se potuku, ali nije se išlo sa tom namerom da se drug povredi. Ne bih mogla reći da to dolazi od vaspitanja i roditelja, mislim da to dolazi pod dejstvom različitih uticaja koji su samo na prvi pogled bezazleni. Recimo, crtaći su danas drugačiji. U njima je izražena agresija, uvek je tu neka borba, negativni likovi, a oni su deca i normalno, uvek se poistovećuju sa onim najjačim.
Šta biste poručili roditeljima, gde greše, šta da promene?
- Poručila bih im da odvoje više vremena za decu. Da pažljivo slušaju i uvažavaju sve što oni žele, ne u smislu da ih treba razmaziti, već da prosto čuju svoju decu i zaista spoznaju njihove potrebe, interesovanja, želje. Život brzo prolazi u nekom haosu, žurbi, trčimo na posao ili radimo kod kuće i odlažemo roditeljstvo, ali se to nikad više ne može vratiti.
Devojčice su mudrije
Kakva je razlika između dečaka i devojčica?
U mentalnom razvoju devojčice su zrelije, bolje rezonuju, umeju da shvate kada treba da se povuku, prave razliku između lošeg i dobrog, umeju bolje da se izvuku, ne tužakaju se koliko dečaci, mada dečaci to više rade iz te želje da budu prvi, da dominiraju, da se nadmeću. Oni bi sve drugačije rešili nego devojčice, na primer tučom. Devojčice su nežnije od njih.
Tagovi:
Nema komentara za ovu vest.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
- Moj auto - polovni automobili |
- Delovi |
- Gume |
- Dodatna oprema |
- Felne |
- Auspusi |
- Stakla |
- Amortizeri |