Poštovani, trenutno čitate vesti iz arhive.
Alo! ima novi sajt! Kliknite ovde i pogledajte najnovije vesti!
alo.rs Aktuelno

ZA VEČITE STUDENTE

Deset najtežih ispita na srpskim fakultetima

Autor: blic.rs | 23.03.2015 - 11:29:00h | Komentara: 0

Ko položi baš taj ispit - završio je fakultet! Ta mantra i danas je popularna među studentima, jer na svakom fakultetu postoji bar jedan profesor kod koga „samo bog zna za 10“, a retko ko i za šest.

Filološki fakultet / Foto: Masanori Jošida

 Prema poslednjoj analizi Univerziteta u Beogradu, na čak oko 250 predmeta prolaznost je manja od 30 odsto, što je inače određeno kao donja granica za prolaznost na ispitu. Univerzitet u Beogradu naložio je dekanima da reše problem tih „uskih grla“. Međutim, kako se rešavanje svodi na usmene opomene preterano strogim profesorima, problem i dalje postoji na većini fakulteta. Ovo su neki od najtežih predmeta i najstrožih profesora kod kojih akademci i danas slave kad uspeju da polože ispit.


 
Farmaceutski fakultet u Beogradu: Farmakologija
Ko položi Farmakologiju, taj je stvarno završio fakultet, bez dileme će reći svaki student Farmaceutskog fakulteta. Zanimljivo je, međutim, da akademci nemaju toliko zamerki na same profesore sa Katedre za farmakologiju, koliko na gradivo koje je preobimno i preteško da se savlada u jednom roku.
- Farmakologija je dugo bila problematičan ispit i nadam se da tome uskoro stajemo na put. Razgovarali smo s profesorima, podelili smo predmet na tri jednosemestralna ispita, a u novim generacijama dozvolićemo i da ga polažu u dva dela. Nadamo se da će ove podele koje smo ipak napravili dati rezultate - kaže za „Blic“ prof. dr Zorica Vujić, dekanka Farmaceutskog fakulteta.
Šef Katedre za farmakologiju je prof. dr Nenad Ugrešić, redovna profesorka je Radica Stepanović-Petrović, a kao vanredni profesori predaju Aleksandra Novaković i Miroslav Savić.


Kosta Josifidis, Ekonomski i Filozofski fakultet u Novom Sadu
Uvod u ekonomiju
Jedan je od najpoznatijih ekonomista u Srbiji, godinama je bio član Saveta Narodne banke Srbije. Za „svoje“ studente na Ekonomskom fakultetu je odličan predavač i pedagog i prolaznost na ispitima je relativno visoka. Problem nastaje kod njegovih gostovanja na Filozofskom fakultetu, gde gostuje kao predavač na studijama sociologije i žurnalistike. Pored toga što se predmet zove Uvod u ekonomiju, on insistira i predaje iz svoje knjige „Makroekonomija“, koja je vrlo opširna. U prvom ispitnom roku nakon slušanja predmeta ispit padne i više od polovine studenata, što je uobičajena slika, dok je čest slučaj da studenti izlaze na ispit više od deset puta kako bi položili. Vrlo je strog i puno toga zavisi od njegovog raspoloženja.

Čini ti se da je uzalud?

Čini ti se da je uzalud? | Foto: Profimedia.rs 

Radovan Grandić, Filozofski fakultet u Novom Sadu
Teorija vaspitanja
Redovni je profesor na Odseku za pedagogiju i, prema rečima studenata, jedan je od najstrožih. Poznat je postao kada je objavljen tekst o tome kako je pored sve strogosti studente ucenjivao kupovinom knjiga. Tek kada bi kupili njegove knjige, mogli su da polože ispit. Studenti prolaznost kod profesora Grandića opisuju kao veoma malu. Njegove ispite studenti karaterišu kao iživljavanje, a za prolaznost kažu da može da bude i 10 odsto.
- Naročito se neprimereno ponaša prema studentkinjama, koje uznemirava neprikladnim komentarima. Ranije je čak komunikacija s njim u vezi sa ocenama i ispitom išla preko SMS-ova - priča jedna studentkinja.
Grandić nije odgovarao na naše pozive.

Prof. dr Evica Petrović, Ekonomski fakultet u Nišu
Poslovne finansije
„Budućim ekonomistima predajem veoma važne predmete - Poslovne finansije, Međunarodne poslovne finansije i Rizik i osiguranje. To je osnova ekonomije, zato smatram da je veoma važno da te predmete dobro savladaju“, priča prof. dr Evica Petrović, koja nosi epitet jedne od najstrožih na Ekonomskom fakultetu u Nišu.
- Po novom sistemu obrazovanja studenti na svakom ispitu imaju 60 časova, a za jedan možemo da pređemo samo sedam stranica teksta. Dakle, studenti za ispit treba da nauče knjigu od 420 stranica. Ali, pola knjige polažu kroz kolokvijume. Znači da za ispit moraju da spreme samo 210 stranica. I to im je teško da nauče za ispit. Ne može student da nauči samo formulu i da ništa drugo ne zna o tome.

Maksimalno se trudim da im prenesem znanje i uvek sam spremna da razgovaram sa svima. Imam konsultacije čak i subotom. Problem je što studenti ne dolaze na predavanja i vežbe. Ne može student koji ne zna kako izgleda profesor da dobro spremi ispit kod njega. Meni se desilo da me student nije prepoznao, jer me nikad nije video.

U mom kabinetu mene pita gde može da nađe profesorku Petrović. Kad sam ga pitala da li je nekad video profesorku Petrović, on je potvrdno odgovorio. Onda sam mu rekla da sam ja, a on je na to rekao: „Profesorka, kako ste se vi promenili!“ E, za takve studente sam ja stroga.

Možda olovka pomogne

Možda olovka pomogne | Foto: Profimedia.rs

 Nenad Vunjak, Ekonomski fakultet u Subotici i Novom Sadu

Poslovne finansije
Vunjak predaje na predmetima Poslovne finansije, Bankarstvo, Finansijska tržišta i berze. Studenti kažu da je prolaznost na ispitima 5/50, i da je udžbenik besmislen i loše napisan. Studenti kod njega često moraju da odgovaraju na 24 pitanja za 90 minuta, što karakterišu kao gotovo nemoguće.

Prof. dr Aleksandra Kostić, Psihologija na Filozofskom fakultetu u Beogradu
Osnove socijalne psihologije
„Težim da budem objektivna, ali i zahtevam znanje od studenata. Ne mislim da sam stroga, ali je sigurno da sam zahtevna. Potpuno se predajem časovima, na svakom predavanju pružam im nove informacije, koristim raznovsne stilove predavanja, želim da inspirišem studente. Dugo sam predavala Psihologiju učenja 1 i 2, tako da zaista znam kako studente da naučim da uče. Ako ja toliko dajem, tražim i od studenata da znaju. I to ne samo iz oblasti koje su izvukli na ispitu nego je potrebno da imaju minimalni prag znanja iz svih oblasti. Meni je važno i da razumeju to što su naučili. I da se uverim koja je dubina njihovog znanja. I kod mene ispiti dugo traju, jer zaista hoću da se uverim koliko znanje poseduje budući psiholog. Ne samo da mi prenesu puke informacije nego moraju da razumeju fenomene. Mislim da pisano polaganje ispita nije dobro, jer se ipak kroz razgovor mnogo bolje može utvrditi koji je nivo znanja ispitanika“, priča profesorka Kostić za „Blic“.

Prof. dr Aleksandra Kostić, Psihologija na Filozofskom fakultetu u Beogradu
Osnove socijalne psihologije
„Težim da budem objektivna, ali i zahtevam znanje od studenata. Ne mislim da sam stroga, ali je sigurno da sam zahtevna. Potpuno se predajem časovima, na svakom predavanju pružam im nove informacije, koristim raznovsne stilove predavanja, želim da inspirišem studente. Dugo sam predavala Psihologiju učenja 1 i 2, tako da zaista znam kako studente da naučim da uče. Ako ja toliko dajem, tražim i od studenata da znaju. I to ne samo iz oblasti koje su izvukli na ispitu nego je potrebno da imaju minimalni prag znanja iz svih oblasti. Meni je važno i da razumeju to što su naučili. I da se uverim koja je dubina njihovog znanja. I kod mene ispiti dugo traju, jer zaista hoću da se uverim koliko znanje poseduje budući psiholog. Ne samo da mi prenesu puke informacije nego moraju da razumeju fenomene. Mislim da pisano polaganje ispita nije dobro, jer se ipak kroz razgovor mnogo bolje može utvrditi koji je nivo znanja ispitanika“, priča profesorka Kostić za „Blic“.

Aleksandar Jerkov, Filološki fakultet u Beogradu
Srpska književnost 20. veka
Kada na Filološkom fakultetu nasumice zaustavite studente i upitate koji je predmet najteže položiti, velike su šanse da ćete iz cuga čuti - Srpska književnost 20. veka. „Ispit je sam po sebi nemoguć! To je oko 35.000 stranica literature, a onda se pojavi profesor, kod koga dođete na ispit i tresete se.

Prolaznost je izuzetno mala, nema kolokvijuma, nema polaganja u delovima, a cedi vas do poslednje kapi krvi“, ispričao nam je student Filološkog fakulteta u Beogradu.
Profesor Jerkov kaže da je on samo strpljiv da studente ispituje sve dok „ne progovore kao pravi profesori srpske književnosti“.
- Kao što svi znamo, ima raznih profesora, pa i onih koji sve svoje nedostatke pokušavaju da prikriju bezrazložnom strogošću. Iako važim za prilično strogog i profesora i književnog kritičara, mislim da strogost nije sama sebi cilj. Ja predajem predmet koji je ne samo težak i velik nego i poslednji na studijama. Posle njega, novi profesor odlazi u učionicu ili neku redakciju gde uči druge ili ispravlja što drugi pišu. Da li biste u operacionu dvoranu pustili onoga ko nije naučio mnogo više od toga da drži skalpel? Ja oduvek imam takvo osećanje odgovornosti. I vrlo sam strpljiv da ih pitam svakoga meseca, onoliko puta koliko je neophodno dok ne progovore kao pravi profesori srpske književnosti. To mi se čini kao dug Dositeju i Univerzitetu kakav treba da bude - odgovara Jerkov.

Danko Jocić, Matematički fakultet u Beogradu
Analize 3
Predmet Analize 3 koji predaje Danko Jocić namučio je generacije i generacije studenata Matematičkog fakulteta. I dan-danas prepričavaju se anegdote o onima koji su taj ispit padali više od 10 puta, a nije tajna da su mnogi zbog njega ostali večiti studenti. Ipak, za profesora Jocića retko ko će reći da se ponaša bahato. On jednostavno ne odstupa od svojih kriterijuma.
- Kolega Jocić je dosta zahtevan. On je veliki zaljubljenik u svoj posao i na prvom mestu mu je s kojim znanjem će njegovi studenti izaći s ovog fakulteta. Međutim, prolaznost na ispitu mu je stvarno mala. Primali smo i žalbe, razgovarali s kolegom, ali on jednostavno drži do visokih kriterijuma. Problem je što je predmet težak i čak ima elemente doktorskih studija - priča za „Blic“ prof. dr Miodrag Mateljević, doskorašnji dekan Matematičkog fakulteta. Profesor Jocić nije se javljao na telefon.
Ivan Radosavljević, Fakultet političkih nauka u Beogradu
Metodologija
„Kad položiš Istoriju političkih teorija, znaš da ćeš završiti fakultet, a kad položiš Metodologiju, znaš i kad“ - mantra je koju čuje svaki brucoš Fakulteta političkih nauka. Profesor Metodologije Ivan Radosavljević, čiji ispit je i dan-danas košmar za većinu studenata, kaže da kriterijume ne može dodatno da spusti. „Ali, sve i da ih spustim - većina samo vrati ceduljice s pitanjima“, tvrdi profesor Radosavljević.
On tvrdi da oni koji su učili uvek polože iz prve.
- Ako ne vrate ceduljicu i kada krenu da odgovaraju obično polože - ili zbog toga što su dobro pripremljeni za ispit, ili zato što se ja naročito trudim da im pomognem u odgovaranju. To se obično završi tako što ispitivanje traje po pola sata, i na kraju ispadne da ja samom sebi odgovaram na pitanja - kaže on.
Mila Pavlović, Geografski fakultet u Beogradu
Geografija Srbije
Nakon što je „Blic“ još 2011. pisao o Mili Pavlović, profesorki Geografskog fakulteta zbog koje tada više od 900 studenata nije moglo da završi fakultet, situacija se nakratko stišala. Međutim, kada smo nedavno usmeno anketirali studente Beogradskog univerziteta pitajući ih kod kojih profesora se najteže polaže ispit, grupa studenata uzela je papir i napisala „predmet: Geografija Srbije, profesor: Mila“.
- Čak ne smem ni naglas da kažem. Toliko je se plašim. U stvari, više se plašim da nikad neću završiti fakultet ako sazna da smo baš nju naveli. Ona i dalje zalazi u sitna crevca i možda je prolaznost neznantno bolja, ali verujte, ispit kod nje je prava noćna mora - kaže ova studentkinja.
Na Geografskom fakultetu pak poriču da i dalje imaju problema s profesorkom Pavlović iako nisu znali tačno da navedu kolika je trenutna prolaznost na predmetu Geografija Srbije.
- S profesorkom Pavlović je u više navrata razgovarano i možemo se pohvaliti veoma lepom saradnjom. Studenti se više ne žale na nju - tvrde na fakultetu. 

Nema komentara za ovu vest.

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
alo.rs VIP