1. RUSIJA: Vladar sirovina
 

Rusija je najbogatija zemlja sveta u smislu prirodnih resursa, s vrednošću procenjenom na 75,7 triliona dolara. Prirodni resursi Rusije su povoljni za razvoj industrije. Ima ogromna ležišta kamenog i mrkog uglja, gvozdene rude, nafte, prirodnog gasa. Zatim, bogata je obojenim metalima kao što su bakar, olovo, cink, boksit, volfram, kao i sirovine potrebne za hemijsku industriju.

Prva je u svetu po zalihama zemnog plina i drvnih rezervi, druga po ugljeniku i treća po zlatu, a i količine pronađene nafte među najvećima su na planeti. Naftne rezerve mogle bi da budu još mnogo veće ako se ostvare planovi Moskve o rudarenju ispod Arktičkog okeana čiji se led ubrzano topi poslednjih godina. Velikim se smatraju i sibirska nalazišta retkih minerala.

2. SAD:Rezerve za 100 godina

Čak 31 odsto dokazanih planetarnih rezervi ugljenika nalazi se na teritoriji Sjedinjenih Američkih Država, a prirodni resursi su procenjeni na 25 triliona američkih dolara. Sjedinjene Američke Države ulaze i u svetski top pet po zalihama bakra, zlata i zemnog plina.

Predsednik Barak Obama nazvao je Ameriku "Saudijskom Arabijom za prirodni gas", rekavši da imaju dovoljne rezerve za narednih 100 godina i najavio da će njegova administracija omogućiti iznajmljivanje 15 miliona hektara u Meksičkom zalivu za traganje za naftom i gasom. Pre nekoliko godina Britiš petroleum pronašao je u Meksičkom zalivu, 250 milja od obale Teksasa, nalazište sirove nafte i prirodnog gasa koje se procenjuje na pet milijardi barela.

3. SAUDIJSKA ARABIJA: Bogata crnim zlatom
 

Kraljevina dinastije Saud raspolaže s gotovo 20 odsto svetskih zaliha nafte, ali i petim najvećim rezervama zemnog gasa. Ono što Saudijsku Arabiju čini veoma važnom u međunarodnim odnosima je svakako nafta.

Zemlja ima najveće dokazane rezerve nafte na svetu, a proizvodi više od 10 miliona barela dnevno. Ima oko 300 nalazišta nafte, koja je danas dostupnija na svetskom tržištu nego što je to bio slučaj u vremenima hladnog rata. Zahvaljujući nafti imala je poseban status u Vašingtonu. Dobri odnosi dve zemlje potiču još iz 40-ih godina 20. veka. Ruzveltova diplomatija je uspešno uspela da izgura britanski uticaj iz mlade arapske naftne velesile.

4. KANADA: Dva miliona jezera

Kanada je bogata prirodnim resursima, naročito rudama, šumama, velikim količinama pitke vode i vrlo plodnim tlom.

Ova zemlja ima velike potencijale u drvnoj industriji, druge na svetu rezerve urana koji se koristi za rad nuklearnih reaktora, a uz to je i jedan od vodećih svetskih dobavljača fosfata. U Kanadi se nalaze velike zalihe vode, kroz njene reke protiče skoro devet odsto obnovljivih vodotokova u svetu, u njoj se nalazi četvrtina ritova na Zemlji, a treća je po broju glečera u svetu. U Kanadi se nalazi više od dva miliona jezera. Bogata je i naftom.

5. IRAN: Rat za naftna polja

Na svojoj teritoriji Islamska Republika Iran ima oko desetinu svetskih zaliha nafte, ali zbog sukoba sa SAD, međunarodne izolacije i odbijanja da obustavi svoj program razvoja nuklearnih tehnologija, ta država ima problema s izlaskom na međunarodna tržišta.

Brz poljoprivredni rast iz 60-ih i 70-ih godina zaustavljen je islamskom revolucijom i ratom s Irakom. Iran i Irak su oko naftnih polja ratovali od 1980. do 1988. godine. U Persijskom zalivu s Katarom deli Severnu kupolu - Južni Pars, najveće svetsko nalazište zemnog gasa. Ima još rude gvožđa, bakra, olova i cinka, boksit, so, ugalj.

6. KINA: Gospodari sijalica

Prema bogatstvu rudnih resursa, Kina se sa 12 posto svetskih resursa rude nalazi na trećem mestu u svetu. Po rezervama rude, više od polovine rudnih nalazišta u Kini zauzimaju prva tri mesta u svetu. Po zalihama uglja, Kina se nalazi na prvom mestu u svetu jer ima zalihe od bilion tona uglja.

Do kraja 1998. godine u Kini je bilo otkriveno 509 nalazišta nafte i 163 nalazišta prirodnog gasa. Zalihe antimona čine 40 posto svetskih zaliha, a rezerve volframa su četiri puta veće od svetskih zaliha. Volfram ima najvišu tačku topljenja i drugu najvišu tačku ključanja od svih metala i koristi se za žarne niti sijalica.

7. BRAZIL: Pustošenje šuma

Brazil ima velika prirodna bogatstva, najviše zbog Amazona. Osim velikih drvnih potencijala koji se nemilice troše pustošenjem prašume, ova zemlja se u vrhu nalazi zbog zlata, urana i rude gvožđa s kojom učestvuje u svetskom prometu sa 17 odsto.

Po MMF-u i Svetskoj banci, Brazil ima devetu po veličini privredu na svetu po kupovnoj moći. Najvažnije grane brazilske industrije su: automobilska, petrohemijska, proizvodnja čelika, kompjuterska, avio i druge industrije.

8. AUSTRALIJA: Rudnik zlata

Australija je kontinent znatne primarne proizvodnje. Proizvodnja hrane, žita, mesa i vune su osnova nacionalne ekonomije. Više od 25 odsto svetske proizvodnje vune je u Austaliji.

Sem poljoprivrede, industrija je bila stalan i znatan faktor razvoja kontinenta. Šume pokrivaju 14 procenata Australije. Rasprostranjene su šume eukaliptusa koje se koriste za proizvodnju papira i nameštaja. Razvijeno je ribarstvo i ribarska industrija. Nalazišta zlata izazvala su zlatnu groznicu tokom 19. veka. Skoro 11 odsto svetske proizvodnje zlata pripada Australiji.

9. IRAK: Fosfatne stene

Kao najveću iračku privrednu vrednost iz prirodnih resursa ova analiza navodi 115 milijardi barela nafte. To je devet odsto svetskih zaliha, ali veliki deo njih nije dostupan za eksploataciju jer se nalaze u kurdskim područjima koja su u napetim odnosima s centralnom vlasti u Bagdadu.

Jedna od potencijalnih grana iračke rudne industrije u budućnosti mogle bi da budu fosfatne stene koje se koriste za proizvodnju fosfatnih đubriva.

10. VENECUELA: Orhideje i dijamanti

Venecuela se nalazi među 10 vodećih vlasnika gvožđa, zemnog gasa i nafte. Venecuela ima rezerve nafte koje čine 18 odsto raspoloživih količina tog energenta u svetu. Privredom dominira industrija nafte s jednom trećinom BDP-a i 80 odsto izvoznih prihoda.

Venecuela je bogata zlatom i dijamantima, a ima najveći broj vrsta orhideja na svetu, čak 20.000. Najveći problemi ekonomije su zavisnost od cena nafte na svetskom tržištu.