KAKO DRŽAVA BACA NAŠE PARE

Država dužna da plati 831.000 evra zbog sporosti sudova

Autor: Politika | 26.03.2014 - 10:26:00h | Komentara: 1

Oko hiljadu i po evra je prosečna šteta usled povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Ukupno 831.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, država mora da isplati građanima na ime naknade nematerijalne štete zbog sporih suđenja, na osnovu odluka Ustavnog suda Srbije u toku 2013. godine.

I dalje je najviše ustavnih žalbi upravo zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, koje je Ustavni sud utvrdio prošle godine u 848 slučajeva, od kojih je u 528 predmeta utvrđeno pravo na nematerijalnu štetu.

– Broj odluka kojima je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku povećan je za skoro 46 odsto u odnosu na prethodnu, 2012. godinu – rekla je juče Vesna Ilić-Prelić, predsednica Ustavnog suda Srbije.

Na prvoj konferenciji za novinare, ona je naglasila da će Ustavni sud od kraja maja ove godine biti u jednom periodu rasterećen ustavnih žalbi, jer će građani, prema novoj odredbi Zakona o uređenju sudova, imati pravo da se na sporost žale neposredno višoj instanci redovnog sudstva. Oni će svoje zahteve podnositi višim i apelacionim sudovima.

– Tek kada iscrpe sve mogućnosti pred redovnim sudovima, građani će imati pravo da podnesu žalbu Ustavnom sudu. Zato očekujemo da će od kraja maja biti na neko vreme zaustavljen priliv novih ustavnih žalbi. U tom periodu moći ćemo da rešimo stare predmete i da u 2015. godinu uđemo samo sa predmetima iz 2013. i 2014. godine – kazala je Vesna Ilić-Prelić i dodala da svakog meseca u ovaj sud stigne oko hiljadu novih ustavnih žalbi.

Zanimljiv je i podatak da je prošle godine odbačeno 5.065 ustavnih žalbi, od čega su čak 3.374 (66,6 odsto) izjavili advokati u ime svojih klijenata.

– Advokatska tarifa za ustavnu žalbu je prilično visoka, a kada građanin angažuje advokata, onda očekuje da ta ustavna žalba bude napisana na zakonom propisan način. Žalbe su odbacivane zbog nepostojanja pretpostavki da se po njima vodi postupak. Građani često od Ustavnog suda očekuju da vodi dokazni postupak i presudi u njihovu korist. Imali smo i slučajeve da se ustavna žalba izjavi zbog uklanjanja nepropisno parkiranog vozila ili zbog prekršajne kazne za prekoračenje brzine – rekla je predsednica Ustavnog suda Srbije.

Od ukupno 23.791 predmeta u radu Ustavnog suda, čak 96 odsto čine ustavne žalbe, a nerešenih starih predmeta bilo je 12.707, od čega je polovina rešena u prošloj godini.

Posle povrede prava na suđenje u razumnom roku, najveći broj ustavnih žalbi je zbog povrede prava na pravično suđenje. Prošle godine Ustavni sud je utvrdio povredu tog prava u 1.271 slučaju.

Zbog povrede prava na ograničeno trajanje pritvora, Ustavni sud je usvojio sedam ustavnih žalbi, među kojima su i žalbe vlasnika „Delta holdinga” Miroslava Miškovića i Zvonimira Nikezića, kao i bivšeg ministra privrede Predraga Bubala.

U radu je bilo 839 predmeta u kojima je tražena ocena ustavnosti zakona i ustavnosti i zakonitosti drugih opštih akata. Rešena su 383 predmeta, a od toga se 131 odluka odnosi na neustavnost zakona. Utvrđena je neustavnost 22 uredbe i akta vlade, kao i dva akta organa autonomnih pokrajina – slučaj Statuta Vojvodine i akta o osnivanju vojvođanske akademije nauka i umetnosti.

Tagovi:

HOT
Najviše komentara

Poslednji komentari

Sasa M. Vreme: 26.03.2014 11:43h

Zasto da placa drzava? To treba da plate sudije koje navreme nisu odradile svoj deo posla. Ako je advokat raznim pravnim zloupotrebama namerno odugovlacio sudjenje takvog treba izbaciti iz komore.

Pogledajte sve komentare

Ostavite vaš komentar

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs