alo.rs Aktuelno
SAVET ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE:
Eliminacijom domaćih, EPS podržao strane ponuđače
Savet za borbu protiv korupcije pozvao je nadležne da ispitaju činjenicu da je Elektroprivreda Srbije (EPS) onemogućila domaća preduzeća da budu ponuđači na tenderu za nabavku "pametnih brojila" i na taj način omogućila stranim ponuđačima da pobede.
| Foto: EPS
- Kvalifikatornim kriterijumima EPS je onemogućio domaća preduzeća da budu ponuđači, samostalno ili u konzorcijumu, što je protivno interesima društva i principima EBRD banke, koja finansira projekat - navodi se u izveštaju tog saveta o nabavci IT i merne infrastrukture uredjaja i instalacija za očitavanje struje, koji je 27. aprila dostavljen Vladi Srbije i Ministarstvu rudarstva i energetike.
- Ne samo da domaća privreda nije favorizovana, nego je onemogućeno njeno učešće na tenderu - navodi se u saopštenju Saveta.
Savet za borbu protiv korupcije zato je pozvao nadležne da preispitaju da li je EPS definišući kriterijume za tender vredan 60 miliona evra, omogućio stranim ponuđačima da pobede na tenderu, eliminišući domaće proizvodjače, a zatim i da u budućnosti odrade zamenu tri miliona brojila za 700 miliona evra.
Savet je u Izveštaju ukazao da su netačni navodi EPS-a da EBRD u postupku pojašnjenja, koje EPS izdaje u okviru tenderske procedure, diktira uslove tendera.
Da bi proverio navode EPS-a, Savet je kontaktirao predstavnike EBRD-a i Evropske investicione banke (EIB), koja takođe učestvuje u finansiranju projekta.
U odgovoru EBRD-a Savetu navedeno je da je tendersku proceduru sproveo EPS u skladu sa pravilima EBRD-a, a da je na klijentu da odredi uslove tendera, koje EBRD može da revidira ili da ih prihvati.
Iz EIB-a su odgovorili da banke-kreditori vrše verifikaciju tenderskih uslova koje je odredio EPS.
EPS je, navodi se u saopštenju Saveta, definisao više uslova u tenderskoj dokumentaciji koji bitno ograničavaju konkurenciju i koncentrišu nabavku na jednog isporučioca.
Među tim uslovima je da je i onaj da je za učešće na tenderu bio neophodan iznos od 75 miliona evra godišnjeg prihoda poslednjih pet godina za ponudjača i 15 miliona evra za člana konzorcijuma. Pri tome, ponudjač može da ostvari traženi prihod ne od prodaje robe koja se nabavlja nego od drugih roba.
Uslov je bio i da ponudjač mora da ima reference od 45 miliona evra na jednom projektu, kao i da referenca od 45 miliona treba da bude na teritoriji Evrope, čime je EPS isključio firme koje imaju reference u Americi, Aziji, Australiji.
Ograničen je i broj različitih proizvodjača brojila koja se nude, jer je EPS odbio da definiše takozvani DLMS profil smart brojila, tako da svako brojilo, koje zadovoljava zadati profil može da se ugradi u sistem i da ga softver sistema vidi i koristi kao isti objekat, bez obzira ko je proizvođač brojila.
Tražen je i jedan tip rutera, a korišćeni su i tehnički zahtevi za ograničenje konkurencije, definisanjem G3 PLC komunikacije kao obavezne, što je protivno odredbama Studije izvodljivosti i tehničke specifikacije.
EPS je takođe u uslovima tendera naglasio da nabavlja opremu za svojih pet tehnoloških celina, ne deleći nabavku u pet lotova već celokupnu nabavku čini jedan lot, čime se ograničava konkurencija ponudjača i povećava rizik za neuspeh smart meter projekta, obzirom da je tehnologija nova i neproverena, navodi se u izveštaju Saveta.
EPS je, kako se navodi, odredio i da se posle otvaranja ponuda vrši tehnička post-kvalifikacija ponuđača u postupku u kome ponuđač podnosi predlog za ispitivanje, koga komisija EPS-a odobrava i ocenjuje uspešnost sprovođenja ispitivanja, stvarajući EPS-u mogućnost da voluntaristički ocenjuje otvorene ponude.
Pored kvalifikacionih kriterijuma koje je EPS odredio, i sam koncept nabavke, na osnovu koga je uradjena Studija izvodljivosti, ima bitne nedostatke koji se direktno odražavaju na tehničku opravdanost rešenja i ekonomsku isplativost, ističe se u Izveštaju.
Savet napominje da je u samoj Studiji izvodljivosti istaknuto da je nabavka brojila ekonomski isplativa, ali da je nabavka komunikacione infrastrukture u ovom trenutku veoma rizična, jer se tehnologija za komunikacionu infrastrukturu nalazi u intenzivnom razvoju i da postoje neuspešni smart metering projekti širom Evrope.
Savet ističe da je u odgovoru koji je dobio od EPS-a od 2. februara navedeno da strane banke insistiraju na regularno sprovedenoj tenderskoj proceduri i ostavljaju naručiocu- EPS-u da odredi šta kupuje i pod kojim uslovima, kao i da se projekat finansira iz kredita EBRD-a i EIB-a u ukupnom iznosu od 80 miliona evra i da se na tu nabavku primenjuje Zakon o javnim nabavkama.
Izveštaj je, kako se navodi, uradjen na osnovu predstavke gradjana u kojoj je istaknuto da je EPS, raspisivanjem tendera za nabavku IT i merne infrastrukture uređaja i instalacija, odnosno postavljenim tenderskim uslovima, ograničila konkurenciju i onemogućila učešće domaćim proizvođačima.
Nema komentara za ovu vest.
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs