Sećam se samo očaja i bede!

Tog 4. avgusta 1995. godine svima se u pamćenje urezala slika koja je cepala dušu - dečak Dragan Mioković (29), tada star svega 12 godina, za volanom traktora kojim iz sela u okolini Gračaca beži prema Srbiji spasavajući žive glave svoje porodice. Sedamnaest godina kasnije Dragan je sa suprugom i ćerkicom starom tri meseca svio porodično gnezdo u Beogradu, uspešno se bavi privatnim poslom i živi čistog srca - ne oseća ni prema kome mržnju zbog onoga što mu se desilo. Samo ga boli to što postoje ljudi koji mogu da slave tuđu patnju.

- Hrvati su očigledno politički dobro odradili posao. Osećao sam se čudno kada sam čuo presudu, ali najviše mi je bilo krivo kada sam video ljude u Hrvatskoj koji slave i raduju se tuđoj nesreći, a ne znaju koliko smo patili - smirenim rečima je počeo Mioković priču za „Alo!“. Na pitanje kako se seća onih dana od pre 17 godina, kaže da je bio dete i da je drugačije gledao na stvari.

- Više se sećam očaja i bede. Kao da je neko sav trud i rad mojih predaka resetovao i rekao: „Hajde sada iz početka!“ Starijima je sve to palo daleko teže - kaže Mioković i dodaje da se u Hrvatsku ne bi vratio, ali ne zbog mržnje.

- Tamo više nemam uslove za bilo šta... Kuća je zapuštena i zarasla u korov, nema uslova za poljoprivredu, čime se porodica tada bavila. A i ja se sada bavim nekim sasvim drugim stvarima. Radim kompjutersku grafiku, sarađujem sa klijentima iz inostranstva, imam suprugu i ćerkicu. Ovde je sada moj život - objašnjava Mioković, koji je u međuvremenu dobio i naš i hrvatski pasoš. 

M. S. P.

Tuđman: „Rešeno srpsko pitanje!

“Prvi predsednik Hrvatske Franjo Tuđman je progon Srba nakon „Oluje“ okarakterisao kao „rešenje srpskog pitanja“, što je opisao u govoru na otvaranju Ratne škole „Ban Josip Jelačić“ u Zagrebu 14. decembra 1998. godine.

- Srpsko smo pitanje, dakle, rešili, neće više biti 12 odsto Srba ili devet odsto Jugoslovena, kao što ih je bilo. A hoće li ih biti tri ili pet posto, to ne znači ugrožavanje hrvatske države - rekao je tada Tuđman.

Štrbac: Njihov bog je bolji od našeg...

Direktor Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“ Savo Štrbac šokiran je oslobađajućom presudom hrvatskim generalima. On je na konferenciji za novinare naveo da presuda Haškog tribunala više liči na politički pamflet ili deklaraciju neke političke organizacije nego na presudu suda UN-a.

- Očito da je oslobađajuća presuda rezultat jake diplomatije hrvatske države, koja je posle prvostepene presude to i javno najavljivala, a potom i angažovala jednu veoma poznatu lobističku organizaciju, kao i „12 veličanstvenih“ eksperata. Noć pre izricanja presude u Hrvatskoj je organizovano i celonoćno bdenje, koje je urodilo plodom. Izgleda da je njihov bog bolji od našeg - rezignirano je konstatovao Štrbac, koji ipak smatra da tračak nade i dalje postoji, a to su tužba za genocid pred Međunadornim sudom pravde (MSP), kao i ona koju je više od 200.000 Krajišnika u SAD podnelo protiv američke kompanije MPRI, čiji su penzionisani generali osmislili operaciju „Oluja“.

- Od toga ne smemo da odustajemo. Ova presuda otežava te slučajeve i sada se postavlja pitanje da li su uopšte i izvodljivi. Ja smatram da jesu. MSP radi po drugim principima u odnosu na ovaj Haški tribunal. U Hagu u sudskom veću sedi pet, a u MSP 15 sudija. Što se slučaja protiv MPRI tiče, američki advoakti pred američkim sudom tuže američku firmu, što takođe daje nadu. Mi se s ovim ne možemo i ne smemo pomiriti. Dokle god postoji mogućnost, treba ustrajati - rekao je za „Alo!“ Štrbac.