Skrining izveštaj preporučuje da se promeni Ustava pristupi vrlo temeljito da bi se utvrdilo šta sve treba promeniti, objašnjava Turkalj, koji Ministarstvu pravde Srbije
ekspertski pomaže u izradi metodologije uključivanja civilnog društva u pravljenje Akcionog plana na osnovu ovog izveštaja.

Prenošenjem saopstvenog iskustva, Hrvatska najbolje i najstručnije može da pomogne Srbiji u odnosu na sve ostale države, mnogo više nego bilo koja druga, smatra Turkalj i podseća da izveštaj o skriningu, koji je ovih dana stigao u Beograd, obuhvata reformu pravosuđa i osnovna prava, što je jedno od najvažnijih poglavlja u pregovorima.

Prema njegovim rečima, Slovenija nije imala poglavlje 23 kao posebno, Crna Gora sada pregovara to poglavlje i nema celovit pregled procesa, dok mnoge druge države EU nisu imale sitauciju uporedivu sa onom koja postoji u Srbiji.

Hrvatska može, zbog sličnog pravnog nasleđa dve države, lakše da razume problem i sagleda moguća reformska rešenja, naglašava Turkalj, koji ističe da je velika prednost i to što ne postoji jezička barijera u komunikaciji srpskih i hrvatskih stručnjaka.

Turkalj smatra da će, u prenošenju hrvatskog iskustva, biti "ključno pitanje postepene izgradnje međusobnog povjerenja, kako bi Srbija mogla iskoristiti sve potencijale pomoći koje joj Hrvatska nudi".

Pre promene Ustava u Hrvatskoj, rešenja u oblasti pravosuđa bila su slična sadašnjim u Srbiji, ali je EU ukazala na rizik po nezavisnost pravosuđa, navodi Turkalj, koji povlači paralelu između Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca u Srbiji sa odgovarajućim telima u hrvatskom Ustavu pre promene.

Osnovno je bilo u oceni EU da je politički uticaj zakonodavne vlasti na pravosuđe "prevelik, preprisutan". U tom kontekstu, postojao je zahtev da Hrvatska izmeni svoj Ustav i da se politika "makne iz pravosuđa", objašnjava Turkalj.

On smatra da će i Srbija sigurno morati da menja Ustav u delu koji se odnosi na Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca i dodaje da je Hrvatska morala da izmeni i odredbu o zabrani izručenja svojih državljana drugim državama, kako bi mogla sprovoditi evropski nalog za hapšenje.

Mi smo u Hrvatskoj ugradili u Ustav celu glavu kojom se uređuju odnosi hijerarhije između nacionalnih i propisa EU, što če olakšati njihovu primenu u praksi, pogotovo sudijama, navodi Turkalj.

Prema njegovim rečima, korisno je da se što pre pristupi promeni Ustava, kako bi to sistematski i temeljito moglo da bude pripremljeno, pogotovo što će se za zatvaranje pregovora tražiti dokaz u praksi da su propisi zaživeli.

To se, na primer, konkretno može odnositi na način izbora sudija i tužilaca, da li se u novom pravnom okviru koji garantuje objektivne i transparentne kriterijume u praksi to i događa, ilustrovao je Turkalj i napomenuo da je potrebno vreme da bi se EU u to uverila.

Turkalj predviđa da je pred pravosuđem u Srbiji velika i zahtevna reforma koja znači da će neki pojedinci uvođenjem objektivnih, transparentnih kriterijuma izgubiti "moć arbitriranja i kadroviranja" u pravosuđu.

U pogledu borbe protiv korupcije u Srbiji, glavni izazov će biti jačanje profesionalosti, odgovornosti, nepristrasnosti i nezavisnosti tužilaštva u procesuiranju koruptivnih krivičnih dela, ocenjuje Turkalj.

Prema njegovim rečima, na području ljudskih prava skrining izveštaj za poglavlje 23 prepoznaje nekoliko kritičnih područja, kao što su antidiskriminacija, ravnopravnost polova, zaštita nacionalnih manjina i prava LGBTI populacije.

U izveštaju za poglavlje 23 EU je dala jasne preporuke šta bi trebalo reformisati, naglasio je Turkalj i ocenio da se taj izveštaj u velikoj meri oslanja na iskustva EU u pregovorima sa Hrvatskom i Crnom Gorom.

Izveštaj će EU služiti kao polazna osnova za merenje napretka koji će Srbija ostvariti u reformama, dodao je Tukralj i objasnio da je za uspeh pregovora zato ključno da se preporuke, u kojima su navedene uočene slabosti, pažljivo analiziraju i "adresiraju" u Akcionom planu.

Turkalj kaže da je za pregovarački tim Hrvatske u ispunjavanju standarda iz poglavlja 23 najveći izazov bio u pridobijanju nezavisnih pravosudnih tela, kao što su Državno sudbeno vijeće i Državno tužiteljsko vijeće, da se aktivno uključe u reformske procese, ali i obudsmana i antikorupcijskih tela, bez čije se podrške reforme ne mogu održivo sprovesti.

Upitan o stučnom i administrativnom kapacitetu Srbije za pregovore sa EU, Turkalj je odgovorio da su profesionalizacija državne uprave i pravosuđa ključni za uspešno zatvaranje poglavlja 23.

Prema njegovo oceni, da bi se to postiglo, potreban je politički konsenzus svih stranaka da se državni službenici, posebno rukovodeći, neće menjati posle svake promene vlasti, odnosno da će se to dešavati samo sa onima koji nisu sposobni i stručni, i da će se u državnu službu ulaziti i napredovati po objektivnim i transparentim kriterijumima.

Izgradnja profesionalne državne uprave je dugotrajan proces s kojim se Hrvatska i danas suočava, rekao je Turkalj.

Na pitanje da li je realno da Srbija do 2020. postane članica EU, kako se veruje u njenom državnom vrhu, Turkalj je odgovorio da na dinamiku pregovora utiče podsticanje reformskih procesa i zadobijanje poverenja partnera iz EU.

Prema njegovim rečima, izvan toga, postoji jedan širok politički kontekst na koji država, ma šta da učini, može samo delimično da utiče, kao što su izbori u državama članicama EU, međunarodne krize ili bilateralni problemi.

Zato je ključno da se država fokusira na reforme, jer one zavise samo od političke odlučnosti države, naglasio je Turkalj, dok bi međunarodni kontekst pregovora trebalo prepustiti diplomatiji da ga, što je moguće više, usmeri u ostvarivanje željene brzine priključenja EU.

Upitan da li će Hrvatska bilateralnim problemima evenutalno uslovljavati Srbiju na njenom evropskom putu, Turkalj je uzvratio da postupanje Hrvatske jasno govori o opredeljenju da konstruktivno pomogne Srbiji u sprovođenju reformi i ispunjavanju evropskih standarda.

Verujem da će se takva konzistentna politika nastaviti. Ona doprinosi afirmaciji Hrvatske, kao faktora u regionu koji želi stabilnost, rekao je Turkalj, koji misli da je svima, u Evropi i svetu, stalo do stabilnosti na ovom prostoru.

Turkalj podseća da je Vlada Hrvatske formirala Savet za tranzicijske procese, radi prenošenja hrvatskih iskustava u pregovaračkom procesu, čiji je on član, kao i da je učestvovao u projektima saradnje u Srbiji i kroz Nemačku organizaciju za međunarodnu saradnju (GIZ) i njen Program za pravne i pravosudne reforme u Srbiji.

Ministarstvo pravde Srbije me je angažovalo preko službe Evropske komisije koja pomaže državama da usaglase svoje zakonodavstvo sa evropskim, precizirao je Turkalj i dodao da se državni službenici drugih zemalja, po pravilu, tako pozivaju da prenesu svoja iskustva.