U objavljenom istraživanju nije navedeno koliko je bilo anketiranih, ali stoji da je 97 odsto trgovaca odgovorilo da potrošači potkradaju u radnjama, samo jedan odsto nema spoznaju o tome, a dva odsto nije želelo da se izjasni, prenosi Dnevnik.hr.

Na pitanje da li su lično bili svedok varanju od strane potrošača 79 odsto anketiranih je odgovorilo potvrdno.

Evo kakva su iskustva trgovaca:

1. Varanje kod merenja proizvoda

Ovo je najčešća pojava kod kupovine voća, povrća i drugih proizvoda u rinfuzu. Napunjenu kesu potrošač drži u ruci i spušta na vagu samo do njemu prihvatljive težine, pa u tom trenutku uzme nalepnicu s težinom i cenom. Napunjenu kesu stavi na vagu, ali rukom podiže postolje vage dok ne dobije prihvatljivu težinu i tada uzme nalepnicu. Izvaga sadržaj u kesi i uzme nalepnicu, pa potom dopuni sadržaj kese. Napuni kesu sa proizvodom, ali uzme nalepnicu za sličan proizvod niže cene.

2. Degustacija

Najčešća pojava kod sušenog i/ili kandiranog voća u rinfuzu, peciva i slatkiša. Po ulasku u radnju potrošač prvo navrati do sušenog i/ili kandiranog voća, uzme šaku voća i jede uz razgledanje ostalih proizvoda i tako čak nekoliko puta prilikom jedne posete radnji. Potrošač uzme pecivo i pojede do kase i ne pokaže nalepnicu da je uzeo isto. Potrošač uzme čokoladu, manji slatkiš ili sladoled i pojede na putu do kase.

3. Unošenje prazne ambalaže

Najčešće je pojava s ambalažom trgovinske marke. Potrošač unese praznu ambalažu za jaja od brenda drugog trgovinskog lanca, tajno prebaci jaja iz druge kutije u svoju kutiju i na kasi tvrdi da je ta jaja doneo sa sobom iz druge radnje. Ili potrošač unese praznu kutiju proizvoda iz druge radnje, na kojoj je nalepnica s cenom iz te radnje i zameni sadržaj, tvrdeći na kasi da je to kupio u drugoj radnji.

4. Otuđivanje proizvoda

Najčešća pojava je s robom opšte namene, kao što su maramice, odevni predmeti, proizvodi za ličnu higijenu. Potrošač isprobava nekoliko odevnih proizvoda po nekoliko puta, posebno u vreme gužvi i sasvim slučajno jedan ili čak više odevnih predmeta ostane ispod njegove stare robe, koju je obukao ne našavši ono što je tražio. Kod isprobavanja maskare i šminke, sasvim slučajno nekoliko komada odabranog proizvoda završi u torbici ili džepu, a jedan se kupi tj. plati na kasi.

Prodavcima u Srbiji dodatnu otežavajuću okolnost predstavlja zakonska regulativa, jer kada otkriju krađu, ne mogu ništa konkretno da učine pri sankcionisanju kradljivaca.

Problem u procesuiranju ovakvih krađa je je činjenica da je po Krivičnom zakoniku Srbije, za krivično delo sitne krađe, utaje ili prevare predviđeno da se goni po privatnoj tužbi građana ukoliko je vrednost oduzetih stvari manja od 15.000 dinara.

U ovom slučaju policija privodi kradljivca u stanicu i identifikuje ga ali mora da ga pusti ako roba koju je ukrao ima manju vrednost od određenog iznosa.