U svim ostalim sferama, nadležnost za izvršenja može biti sudska ili privatno izvršiteljska u zavisnosti od volje izvršnog poverioca. Izvršni poverilac mora u predlogu za izvršenje da odredi da li će izvršenje sprovesti sudski ili privatni izvršitelj. Termin privatni izvršitelj koji se koristi je netačan, bliži bi mu bio termin javni izvršitelj kao javni notar, Zakon o izvršenju i obezbeđenju ih jednostavno zove – izvršitelji. Upravo su oni nosilac javnih ovlašćenja imenovan na funkciju od strane Ministarstva pravde.

Šta se sve oduzima od stvari i da li sve spada pod naplatu duga?

U principu, Zakon o izvršenju i obezbeđenju se bavi time šta ne može da se fenduje. Predmet izvršenja ne mogu biti:

1) odeća, obuća i drugi predmeti lične upotrebe, posteljne stvari, posuđe, deo nameštaja koji je neophodan izvršnom dužniku i članovima njegovog domaćinstva, kao i šporet, frižider i peć za grejanje;

2) hrana i ogrev za potrebe izvršnog dužnika i članova njegovog domaćinstva za tri meseca;

3) gotov novac izvršnog dužnika koji ima stalna mesečna primanja do mesečnog iznosa koji je po zakonu izuzet od izvršenja, srazmerno vremenu do sledećeg primanja;

4) ordenje, medalje, ratne spomenice i drugi znaci odlikovanja i priznanja koje je primio izvršni dužnik, lična pisma, rukopisi i drugi lični spisi izvršnog dužnika, kao i porodične fotografije;

5) pomagala koja su invalidu ili drugom licu sa telesnim nedostacima neophodna za obavljanje njegovih životnih funkcija;

6) kućni ljubimac.

Postoje propisi van Zakona o izvršenju i obezbeđenju koji govore o tome da se ne može sprovoditi izvršenje na objektima od značaja za odbranu zemlje, oružje i slično.