alo.rs Aktuelno
KAKO SE I NA KOJI NAČIN IZNOSI NOVAC IZ SRBIJE
Evo zašto se nalazimo na 16 mestu zemalja sa najvećim nelegalnim novčanim tokovima!
Od ukupno 143 zemlje, Srbija se nalazi na 16 mestu liste zemalja sa najvećim nelegalnim novčanim tokovima, koju je objavio Global fajnenšel integriti iz Vašingtona.
Iz Srbije se iznese između 3,5 do 4 milijarde evra godišnje, ako je suditi prema poslednjim raspoloživim podacima iz 2010. godine. Od ukupno 143 zemlje, Srbija se nalazi na 16 mestu liste zemalja sa najvećim nelegalnim novčanim tokovima, koju je objavio Global fajnenšel integriti iz Vašingtona.
Prema podacima te organizacije u periodu od od 2001. do 2010. u proseku se iz Srbije iznosilo oko 5,144 milijardi dolara.
Bez premca, najviše novca, u proseku, godišnje se iznese se iz Kine (247, 170 milijardi dolara) a zatim iz Meksika 47,5 milijardi. Iz finansijskog sektora Malezije iznese se 28,524 milijardi dolara, slede Saudijska Arbija (19,610) i Filipini (13,782) i Nigerija sa 11,131 milijardi dolara iznetog novca.
Računovođa, Knjigovođa, Papiri, Biznis, Posao, Dokumenta, Novac, Pare, Ekonomija
Računovođa, Knjigovođa, Papiri, Biznis, Posao, Dokumenta, Novac, Pare, Ekonomija
Bolje rangirane od Srbije su Hrvatska, Mađarska, Crna Gora, Bosna i Makedonija, dok se Slovenija ni ne nalazi na listi.
Na primer, u Hrvatskoj se godišnje opere oko 1,3 milijarde dolara, u Mađarskoj 1,410 milijardi, a u Bosni oko 800 miliona dolara.
GFI u svojim izveštajima prati samo tokove novca preko bankovnih računa, a ne vrši procenu koliko je para iz neke zemlje izneto u gotovini.
Stručnjaci za Telegraf.rs pojašnjavaju da se pare iznose knjigovodstveno, a ne u torbama.
Jedan od ključnih načina na koji se iznosi novac, kažu stručnjaci, odnosi se na transferne cene u spoljnoj trgovini. Konkretno, kupi se nešto, na primer, u Nemačkoj za 1.000 evra, a ovde se to registruje kao 3.000 evra (dvojne fakture) i razlika od 2.000 završi na računu u Nemačkoj.
Ili, izvoz vredi 1.000.000 evra, ali se proda stranoj firmi za 600.000 evra i ovde se knjiži gubitak od 400.000, a profit se seli u inostranstvo.
Interesantno da čak 95 odsto takvih transakcija ide preko banaka (ne računajući drogu i slične poslove), ali krajnje legalno kroz knjigovodstvo.
Zbog toga OECD i druge organizacije žele da smanje ove poslove kroz razvijanje zakona i metoda u praćenju transfernih cena.
Nema komentara za ovu vest.
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs