Predsednik FAS-ovog sindikata, Zoran Marković, u jesen prošle godine, pozvao je državu da se više angažuje oko kompanije čiji je suvlasnik, istovremeno izražavajući zabrinutost zbog pada prodaje "500 L" na insotranom tržištu. U to vreme, u kragujevačkoj fabrici, je u nekoliko navrata obustavljena proizvodnja, a iz FAS-a su stizala objašnjenja da je reč o problemima "eksterne prirode" koji su u vezi sa negativnim ketanjima na svetskom tržištu. Tačku na priču o uvođenju novog modela u proizvodnju, čini se, stavio je predstavnik "Fijata" Đan Luka, koji je u izjavi za RTS, oktobra 2014. rekao: Za sada nećemo menjati ništa, "500 L" kao okosnica evropske i svetske prodaje ostaje broj jedan u Kragujevcu.

Podaci iz minule godine još se sravnjuju, pa se u javnosti i dalje barata bajatim informacijama iz 2013. godine, tokom koje je u Kragujevcu proizvedeno 117.000 "velikih fića", od čega je 97 odsto izvezeno u Evropu i SAD.

Prošle, 2014. izgleda da je zapelo baš na probirljivom američkom tržištu, bar prema računici saradnika Instituta za tržišna ispitivanja Saše Đogovića, koji je nedavno obelodanio podatak da je izvoz FAS-a u SAD 2014. bio deset puta manji nego 2013. godine.

Proizvodnja "500 L" počela je sredinom 2012. godine, pa se za "velikog fiću" ne može reći da je stari model. Ipak, bliži se trenutak kada bi fabrika u Kragujevcu morala da "izbaci" novi automobil. Ne samo zato što konkurencija nikada nije bila veća, već i stoga što su kupci sve razmaženiji u pogledu cene i kvaliteta četvorotočkaša koji im se nude.

Ako je "Fijat" u Kragujevcu 2008. godine bio dočekan porukom "Benvenuti a kaza" (Dobrodošli kući), onda je sada vreme da se postavi pitanje opstanka ove velike kompanije u našoj zemlji. Budućnost bi bila izvesnija sa novim modelom, na kojem insistiraju i sručnjaci i fabrički sindikat.

Bez te proizvodne "injekcije" kroz četiri godine, tačnije 31. decembra 2018. godine kada ugovor Vlade Srbije i "Fijata" prestaje da važi, na snagu bi mogla da stupi klauzula po kojoj svaka stranka stiče slobodu da proda svoj udeo u kapitalu zajedničke kompanije (Fijat 67 odsto, naša država 33 odsto).