U poslednjih deset godina naknada za vodu u Srbiji uvećana je za 1.300 odsto, kažu u Udruženju, pozivajući se na Zavod za statistiku. Srbija, tvrde, plaća najveću naknadu za eksploataciju vode u Evropi, oko 11 evra za kubik vode.

Zorica Vukčević iz Udruženja kaže da je u okruženju najskuplja Hrvatska sa četiri evra, dok se u Sloveniji, BiH i Crnoj Gori cena kreće oko dva evra. "Možete da zamislite šta to znači za konkurentnost u potencijalnom izvozu i za ugrožavanje na domaćem tržištu", rekla je ona.

Zbog visokih naknada i ekonomske krize, proizvođači podsećaju da se u poslednjih nekoliko godina broj punionica za mineralnu vodu prepolovio, sa četrdesetak na dvadesetak. Punionice zapošljavaju oko 4.000 ljudi. Prodaja je u prošloj godini opala za sedam odsto, a procenjuju da bi najavljeno povećanje naknade dovelo i do pada proizvodnje i smanjenja radnih mesta.

Ivan Radak iz NALED predlaže da se, pre svega, donese zakon o naknadama za upotrebu javnih dobara, gde bi se tačno propisali kriterijumi kako jedna naknada može da se izračuna.

"Inicijativa Privredne komore Srbije i Udruženja proizvođača je da se u 2015. ne povećava naknada za vodu, do donošenja zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara", ističe Nenad Budimović iz PKS. Pre odluke o toj inicijativi, Ministarstvo poljoprivrede je tražilo mišljenje Ministarstva finansija.

Dok se odluka čeka, slovenački i hrvatski proizvođači vode, koji imaju znatno niže namete, mogli bi da zauzmu srpsko tržište. U međuvremenu su ukinute carine na uvoz vode, pa je flaširana vode iz okruženja konkurentnija i cenom.