Na ovaj problem ukazao je zamenik direktora Bezbednosno-informativne agencije Dragan Marković, koji je, prilikom obeležavanja Dana BIA, istakao da regrutovanje građana Srbije i njihovo učešće u aktuelnim sukobima u svetu podiže stepen pretnje od terorističkih i ekstremističkih grupa i pojedinaca.

Socijaldemokratska partija Srbije predlaže da se donese zakon kojim će se takvo angažovanje tretirati kao krivično delo, dok stručna javnost smatra da je sprečavanje terorističkih napada zadatak bezbednosnih službi i da nijedan zakon neće moći da reši taj problem, a da se ne ogreši o veliki broj građana Srbije koji u takve misije u inostranstvo idu „trbuhom za kruhom”.

Zamenik direktora BIA Dragan Marković obraćajući se zvanicama u sedištu BIA, izjavio je da Agencija intenzivno sarađuje sa većinom bezbednosnih službi u svetu kako bi zajednički rešavali bezbednosne pojave i događaje u užem i širem regionu, a čije se posledice neposredno odražavaju ili se mogu odraziti na bezbednosne interese Srbije i regiona.

„U tom pogledu posebnu pažnju zaslužuju pojave regrutovanja lica sa ovog područja u aktuelnim oružanim sukobima u svetu, koji ozbiljno podižu stepen pretnje u regionu od terorističkih i ekstremističkih grupa i pojedinaca”, ocenio je Marković.

Reagujući na njegovu izjavu predsednik SDPS-a Rasim Ljajić najavio je da će poslanici te stranke u Skupštini Srbije pokrenuti inicijativu za donošenje zakona kojim bi odlazak i regrutovanje ljudi iz naše zemlje za ratove u svetu bili tretirani kao najteže krivično delo.

On je rekao da se slaže sa Markovićevom ocenom da iskusni ratnici i plaćenici po povratku u domovinu predstavljaju potencijalnu opasnost za bezbednost zemlje.
„Najsvežiji primer odlaska naših ljudi da ratuju po svetu je Sirija, a i ranije je bilo informacija o tome, nekad potvrđenih, nekad nezvaničnih. Bili smo svedoci situacija da su neki od njih vraćani kući u sanducima i to je problem pred kojim ne smemo da zatvaramo oči. Zato će poslanici SDPS-a predložiti da se regrutovanje i odlazak ljudi odavde na ratišta po svetu sankcionišu u rangu sa najtežim krivičnim delima”, rekao je Ljajić.

On ističe da i druge zemlje u regionu imaju sličnih problema i kao primer navodi Bosnu i Hercegovinu, gde je inicirana rezolucija kojom se građani te zemlje pozivaju da ne učestvuju u vojnim jedinicima i ratovima u drugim državama.
„Ljudi koji ratuju po svetu su u velikom procentu predmet manipulacije, na najdirektniji način. Tamo rizikuju život, neki i ginu, a oni koji se vrate živi, ne samo što predstavljaju bezbednosni problem, već su često i promoteri najradikalnijih političkih i ideoloških stavova i generatori kriza”, smatra Ljajić.

Vojni analitičar Aleksandar Radić ukazao je na činjenicu da u oružanim sukobima u Siriji učestvuju i ljudi iz Srbije, odnosno iz Sandžaka koji po povratku u domovinu mogu da budu nosioci islamskog ekstremizma i generatori krize, ali da će biti veoma teško zakonom ograničiti njihovo angažovanje u inostranstvu.

Prema njegovim rečima, nije svrsishodno zakonski proganjati ljude koji odlaze kao plaćenici u inostranstvo jer postoji problem kako definisati njihovu aktivnost.
Naime, Radić je istakao da bi donošenjem zakona, sličan tretman doživeli oni, koji u inostranstvo idu trbuhom za kruhom, radeći za razne bezbednosne kompanije, kao i oni koji su politički motivisani za svoje učešće u ratu.

On je ukazao na razliku koja postoji između onih koji legalno rade svoj posao i onih koji čine ratne zločine i krše međunarodno ratno i humanitarno pravo.
„To je individualna priča o nečijem angažovanju. Zakon ne može da predvidi moralne zaključke oko nečijeg angažovanja i zbog toga u evropskom modelu pristupa problemu niko ne sprečava nekoga da ode kao dobrovoljac ili plaćenik da se bori na nečijoj strani”, rekao je Radić.

Kako je objasnio, donošenjem zakona kojim bi se angažovanje srpskih državljana u oružanim sukobima tretiralo kao krivično delo, veoma brzo došli bi do situacije kada treba odlučiti da li treba pokretati postupke protiv više hiljada ljudi koji su angažovani od strane zapadnih bezbednosnih kompanija.

„Sud se ne bavi činjenicom da li je neko pucao u protivnika ili ne. Recimo, američke baze u Iraku bile su prepune Srba koji su radili za svoju platu poslove u logistici, kao vozači, razne fizičke poslove ili u obezbeđenju objekta. Veoma je teško zamisliti pravnu normu koja bi to mogla da razlikuje”, podvukao je Radić.
Kao jedan od primera takvog problema Radić je ukazao na Rusku Federaciju.

„Primer je odnos Jeljcinove Rusije prema dobrovoljcima koji su se borili na strani Srba u Bosni i u Krajini. Naravno, iz srpskog ugla to je potpuno prihvatljivo i bilo je razumljivo, i kako sada možete da sprečite Rusa pravoslavne veroispovesti koji želi da se bori na našoj strani da dođe kao dobrovoljac. Ali ruski bezbednosni organi su proganjali te ljude i to je bio jedan veoma ozbljan problem”, zaključio je Radić.