Zoran Đinđić, predsednik DS, prvi demokratski premijer. Ubijen je ispred zgrade Vlade 12. marta 2003.

Vojislav Koštunica, bivši predsednik i premijer. Takođe i bivši lider DSS, povukao se iz politike.

Nebojša Čović, lider Demokratske alternative. Bio šef Koordinacionog tela za Kosovo čiji se rad danas istražuje. Vodi KK Crvena zvezda.

Velimir Ilić, predsednik NS. Nekada predvodio Čačane, možda najčuveniju kolonu građana koja je 5. oktobra stigla u Beograd. Bio je ministar u većini vlada poslednjih 14 godina.

Čedomir Jovanović, tokom kampanje 2000. godine šef izbornog štaba DS i DOS. Isključen iz DS krajem 2005. Osnovao LDP, ali nije prešao cenzus na poslednjim izborima.

Goran Svilanović, predsednik GSS, tog 5. oktobra predvodio kolonu Užičana. Bio je ministar inostranih poslova, funkcioner Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, sada sekretar Saveta za regionalnu saradnju.

Otpor, jedan od simbola borbe protiv Miloševića. U stranku prerastao 2003. Na izborima iste godine nije uspeo da pređe cenzus. Krajem 2004. nestao je sa političke scene kolektivnim pristupanjem DS.

Slobodan Milošević, predsednik SRJ. Priznao je izborni poraz 6. oktobra 2000. Devet meseci kasnije je uhapšen, a 28. juna 2001. isporučen Hagu. Preminuo je u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu 11. marta 2006.

Nebojša Pavković, načelnik Generalštaba Vojske. Nije izveo vojsku na ulice, sutradan je čestitao Koštunici. Tribunalu u Hagu predao se 25. aprila 2005. Osuđen za zločine protiv čovečnosti.

Radomir Marković, nekadašnji šef RDB, uhapšen je u februaru 2001. Osuđen je na kaznu od 40 godina zbog ubistva Ivana Stambolića i četvorice članova SPO u atentatu na Draškovića.

Milorad Ulemek Legija, komandant JSO. Pred 5. oktobar obećao predstavnicima DOS da “crvene beretke” neće intervenisati. Osuđen na 40 godina za atentat na Đinđića i druge zločine.

Boško Buha, komandant Policijske brigade Beograda. Vlajko Stojiljković ga je 6. oktobra proglasio izdajnikom jer nije poslušao naređenje za razbijanje demonstracija. Ubijen 10. juna 2002.