Posle vesti da Grad Beograd ukida skoro sve popuste za vrtiće, Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu izdao je saopštenje u kome objašnjava novonastalu situaciju.

Saopštenje Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu prenosimo u celosti:

“Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu zbog paušalnih i netačnih informacijama koje su se pojavile u medijima u vezi sa izmenama Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava deteta na teritoriji grada Beograda objavljuje sledeću ispravku:

Izmenama Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava deteta u oblasti finansijske podrške porodici sa decom na teritoriji Beograda zaštićena su gotovo sva prava porodica u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom Republike Srbije.

Dakle, ne samo da su zaštićena prava koja predviđa zakon, već su utvrđena mnogo šira i veća prava za neke kategorije dece nego što zakon predviđa.

To znači da na osnovu ovog pravilnika pravo na besplatan boravak u vrtićima u Beogradu imaju deca korisnika materijalne pomoći, dete ratnog vojnog invalida i civilnog invalida rata prve do četvrte grupe iz oružanih akcija posle 17. avgusta 1990, dete sa smetnjama u razvoju za koje nije ostvareno pravo na dečji dodatak i koje nije upisano u posebnu vaspitnu grupu, dete bez roditeljskog staranja za koje nije ostvareno prvo na dečji dodatak, deca izbeglica i privremeno raseljenih lica čiji roditelji nisu u radnom odnosu i dete koje boravi u sigurnoj kući.

Takođe, samohrani roditelj ima pravo na umanjenje od 50 odsto cene vrtića a korisnik usluga čije dete je obolelo od određenih bolesti ostvaruje dodatno umanjenje od deset posto.

Mere koje su donete izmenama postojećeg pravilnika bile su neophodne zbog uvođenja reda i sistema u ovu oblast koja je bila godinama zapuštena i neuređena, tako da nije bila održiva finansijski.

Grad Beograd u ovom trenutku regresira oko 36.000 mališana koji koriste usluge vrtića i ni za jedno dete se ne plaća puna ekonmska cena boravka u vrtićima.

Najviša cena koju porodice plaćaju iznosi 9.705,70 dinara, a najniža je 594 dinara. Iako je realna ekonomska cena boravka u vrtiću oko 30.000 dinara, grad nije odlučio da poveća cenu, već smo odlučili da racionalizacijama u postojećem sistemu obezbedimo nadoknadu sredstava koja nedostaju.

Roditelji u ovom trenutku za boravak dece duguju, i po cenama koje su daleko od ekonomskih, 155.248.206,98 miliona dinara.

U obdaništima mora uvek svega da ima kao što vaspitačice moraju da prime decu bez obzira na to da li su njihovi roditelji platili vrtić ili ne. Nažalost, zbog nepostojanja socijalnih karata svedoci smo da veoma bogati roditelji ostvaruju maksimalne popuste za decu u vrtićima jer nemaju legalnih prihoda.

Zbog takvih koji džipovima dovoze decu u državna obdaništa plaćaju manje od hiljadu dinara jer formalno nemaju prihod, a trpe oni roditelji koji su zaista siromašni. O fenomenu „preprodavanja” mesta u vrtićima koji smo takođe zatekli, sada nećemo da govorimo jer se o tome vodi istraga.

Izmenama pomenutog pravilnika onemogućeno je da se za jedno dete ostvari kumulativno više osnova za popust, kao što je to do sada bilo moguće.

Sada je roditeljima ostavljeno da izaberu po njih najpovoljniji oblik regresiranja, ali s obzirom na tešku finansijsku situaciju u gradu, nije održivo da se ostvaruju popusti po više osnova. Upravo zbog stihijskog i finansijski neopravdanog deljenja popusta proteklih godina, grad je došao u situaciju da nema novca u kasi.

Brisanjem člana koji je predviđao da kupci prvog stana na kredit, kao i podstanari, ostvaruju dodatni popust od 10 odsto, sprečeno je da se direktno u nepovoljan i nepravedan položaj stavljaju porodice koje nemaju novca da kupe ili iznajme stan.

Bilo je više dezinformacija u vezi sa porodicama koje imaju više dece. Jedina istina jeste da u porodicama sa više dece, svako treće, četvrto i naredno dete ide potpuno besplato u vrtić. Za drugo dete i dalje je na snazi subvencija od 20 odsto, koja je postojala i ranije. Samo za prvo dete važi popust prema važećoj skali.

U javnosti je potpuno pogrešno interpretirano brisanje člana 25, koji nije bio u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom. Mi smo u obavezi da Pravilnik uskladimo sa zakonom.

Pomenuti zakon uređuje prava dece koja borave u vrtiću. Ovaj član se odnosio na decu sa smetnjama u razvoju koja ne borave u vrtiću a imaju brata ili sestru koja borave u vrtiću. Brat ili sestra koji borave ostvaruju sve popuste koji im pripadaju. Jedina izmena je u tome što se plata roditelja ne umanjuje automatski po tom osnovu, već u punom iznosu ide na regresionu skalu.

Što se tiče dezinformacije o brisanju člana koji se odnosio na duple blizance, trojke, četvorke potpuno je prirodno da je ovaj član brisan pošto roditelji inače za svako treće i naredno dete imaju pravo na potpuno besplatan boravak u vrtiću.

Ovaj primer najbolje pokazuje koliko je bilo malicioznosti u izveštavanju pojedinih medija o ovim izmenama Pravilnika.

Na kraju, želimo da naglasimo da Grad Beograd godišnje izdvaja 6,6 milijardi dinara da regresira boravak dece u vrtićima. Nismo podigli cene, iako pojedini roditelji plaćaju i do šezdeset puta nižu cenu od ekonomske jer razumemo da u ovoj oblasti moramo da budemo posebno osetljivi.

Ali nismo mi napravili već zatekli liste čekanja u obdaništima, nismo mi već neko pre nas plaćali obdaništa koja vrede duplo manje i po dva i po miliona evra i nismo mi napravili stanje u kome neko može da ostvari i više popusta odjednom.

I na kraju, mi zaista želimo da sva deca u Beogradu imaju mesto u obdaništima i nama ovo pitanje ne služi kao našim prethodnicima za skupljanje jeftinih političkih poena.