INTERVJU NEDELJE: SLAVOLJUB GALIĆ ĐANI (59), ZLATAR IZ KRAGUJEVCA
Građani prodaju zlato da bi platili račune!
Srbi kupuju zlato zato što moraju i najčešće van svojih finansijskih mogućnosti. Ovaj plemeniti metal više nije statusni simbol u društvu.
Nijedan se Evropljanin nikada ne bi odrekao lične egzistencije zbog poklona
Zamenile su ga prolazne vrednosti poput vila, automobila i jahti. Živimo lažnim standardom i po tom pitanju smo nacija za analizu. Ovako na samom početku intervjua za “Alo!” komentariše situaciju u Srbiji umetnik zlatar Slavoljub Galić Đani (59) iz Kragujevca. Jedini je srpski umetnik zlatar koji će izlagati komade nakita na proslavi Milanskog edikta u Nišu. Nekoliko dana uoči otvaranja svoje izložbe „Snovi Hilandara“, Galić, koji je zanat izučavao u Vićenci, kaže da bi spas za našu zemlju moglo da bude „traženje balansa između krajnosti hvaljenja Evrope i naše nacionalne emotivnosti“.
Mnogi nisu dočekali bolje sutra
- Pratite li političku situaciju u zemlji?
- Mnogo decenija je prošlo u obećanjima. Nažalost, mnogi nisu dočekali obećano bolje sutra. Ovog trenutka sam zadovoljan jer smo solidno snabdeveni. To kažem jer mi je najupečatljiviji period bio kada smo živeli bez ičega. Nije bilo većeg poniženja kada su nas devedesetih trpali u redove za najosnovnije namirnice. Sad kad pogledam na sve ove afere i sume koje su proneverili, pomislili bismo da smo bogata zemlja. Dugo godina se propadalo, pa ne možemo ni preko noći da postanemo apsolutno uređena zemlja.
- Na početku hrišćanstva zlato je bio metal moći i prestiža i oduvek merilo vrednosti. Imperatori i ljudi od uspeha uvek su ga koristili kao dokaz svoje moći. Ovo je period kada zlato to nije. Sada su to automobili, kuće, vile, nešto što nije plemenitog porekla i prolaznog je karaktera. Verujem da će se ponovo vratiti to doba, jer jednostavno, zlato je neprolazno.
- Šta Srbi vole da kupuju u zlatarama i zbog čega?
- Mi smo nacija koja ima izuzetno želju da daruje. Mnogo puta vidim da dolaze kupci kojima su cipele propale, a kupuju najskuplje komade. Jedan kupac mi je preko pulta pokazivao svoje ishabane cipele sa rečima: „Moram da idem na kumstvo!“ Ali je tog dana kupio najskuplju dečju narukvicu koju sam imao u radnji. Poznajući mentalitet tog hvaljenog Zapada, mišljenja sam da se nijedan Evropljanin nikada ne bi odrekao lične egzistencije zbog poklona. Kupio bi cvet i čokoladu uz obrazloženje kumovima da njegov budžet više od toga ne dozvoljava. Pošto smo emotivni i puni duše, mislim da, kada bi nam standard malo krenuo, niko ne bi mogao da nas zaustavi u darovanju.
- Da li to znači da, kada bismo imali više novca u kućnom budžetu, možda ne bismo znali ni da raspolažemo s njim?
- Znate li šta je odlika našeg standarda? Naši mladići i devojke sa naočarima na glavi koji sede po letnjim baštama. Ta lepa deca su obučena u jeftinu kinesku garderobu. Roditelji su im nezaposleni i od četiri ringle na šporetu dve su pregorele, ali za decu mora da ima. Mi smo u tom delu nacija za analizu. Taj lažni standard je opasan. Fasadno gledano, mnogo dobro živimo i stranci misle da kod nas vlada jedno neobavezno i nonšalantno blagostanje. Stvarnost je mnogo drugačija. Skupo plaćamo našu finansijsku raskalašnost. Na proslavama za muziku dajemo poslednji dinar. Kad bi muzikanti primali lične karte, mi bismo im i to dali i kazali da ćemo jednostavno izvaditi novu.
Slavoljub Galić Đani
- Mislite li onda da se ponašamo normalno?
- Ne mogu da kažem da smo nenormalni, ali bi trebalo da budemo nacija koja treba da napravi balans između krajnosti. Nije ni taj famozni Zapad baš po meri, mnogo uzima. A nismo ni mi. Treba nam sredina.
- Ko danas kupuje zlato?
- Najveći deo kupaca su oni koji moraju da pazare, i to nekim povodom - za krštenje, svadbe, veridbe...To je klijentela koja nema izbora. Zanemarujući je broj kupaca koji sada uzima nakit koji im se dopada kao modni ili statusni detalj. Raduje me što mladi svet polako shvata trajnost i vrednost nakita, pa u poslednjih nekoliko godina bira komade sa dragim kamenjem. Iz mog ugla to se zove kultura kupovine, a ne investicija.
- Da li su zlatari uvek srećni ljudi?
- U poslednje vreme sve više osećam tugu. A reći ću vam i zbog čega. Dolaze gospoda koja skidaju porodično nasleđe sa ruku, vrata, ušiju i prodaju da bi platili račune. To nije samo zlato, to su uspomene koje se nasleđuju i vrede mnogo više od onoga što pokaže zlatarska vaga. Pre nekoliko meseci došao je gospodin da proda porodični prsten. Ponudio sam mu pozajmicu, samo da ga ne prodaje. Rekao mi je doslovce ovako: „Hvala na ponudi, ali ni idućeg meseca ne očekujem ništa bolju situaciju, pa ni sledećeg... Zato vas molim da ovu transakciju završimo što pre.“
„Snovi Hilandara“
Kolekcija nakita „Snovi Hilandara“ nastala je u Đanijevoj umetničkoj radionici u Kragujevcu kombinacijom upotrebnih predmeta sa Svete gore, zlata i dragog kamenja. Napravio je 33 komada unikatnog nakita koristeći delove metalnih predmeta poput grabulja i motika, nakon požara na Hilandaru, i optočio ih plemenitim metalima. Ovaj srpski zlatar član je ULUPUDS-a, a njegova izložba povodom proslave Milanskog edikta u Nišu, na kojoj se očekuje veliki broj crvkenih velikodostojnika, biće otvorena 6. oktobra u Svetosavskoj akademiji.
Nema komentara za ovu vest.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
- Moj auto - polovni automobili |
- Delovi |
- Gume |
- Dodatna oprema |
- Felne |
- Auspusi |
- Stakla |
- Amortizeri |