POSLEDICA STRESA

Građani Srbije najčešće boluju od depresije od koje je bolovao i Robin Vilijams

Autor: novosti.rs | 24.08.2014 - 16:55:00h | Komentara: 1

Od depresije u Srbiji, kako se procenjuje, pati između 250.000 i 400.000 ljudi, ali se zvanično prošle godine lečilo 2.800.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", tokom prethodne decenije ovo oboljenje je bilo među vodećim poremećajima zdravlja, na četvrtom mestu, iza ishemijske bolesti srca, cerebrovaskularnih oboljenja i raka pluća. Razlog, kažu stručnjaci - dugogodišnja izloženost kontinuiranom stresu u našoj zemlji.

Kleči Za pomoć se najviše obraćaju žene, a prema rečima direktora Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" Milutina Nenadovića, naši ljudi najčešće boluju od takozvane unipolarne depresije, od koje je bolovao i nedavno preminuli glumac Robin Vilijams. To znači da se rađaju sa genetskom predispozicijom za ovu bolest, i bez obzira na to šta u životu dobiju ili postignu, ne mogu biti srećni.

Osim što je pogubna po jedinku, depresija je velika "štetočina" i po društvo. Neraspoloženje koje traje nedeljama i mesecima, neredovan odlazak na posao i nevoljno obavljanje osnovnih dnevnih aktivnosti, nesanica, usamljenost, bezvoljnost...

Do 2020. depresija će u svetu, ali i kod nas, biti druga po učestalosti bolesti koje izazivaju onesposobljenost za rad. Loše psihičko zdravlje zaposlenih već košta poslodavce u EU 130 milijardi evra godišnje. U Srbiji niko nije napravio sličnu računicu.

Iako se može očekivati da su adolescenti najviše skloni depresiji, oni samo prolaze kroz depresivnu fazu. Mladost je, ipak, vezana za život i nadu. Mladi uvek nešto planiraju, pa makar i da odu iz zemlje.

Daleko depresivniji su ljudi u zrelim godinama, u radno najplodnijem životnom dobu - između 25 i 50. Oni su pod bremenom brige kako da obezbede egzistenciju deci, a često moraju da brinu i o ostarelim roditeljima.

Ipak, prema Jeleni Vlajković, najdepresivniji su stari ljudi, koji često jedva krpe kraj s krajem, teško namaknu za lekove, osećaju se kao teret svima - i porodici i državi.

Robin Vilijams

Samoubistvo Robina Vilijamsa ukazalo je svetskoj javnosti na veliki problem sa kojim se suočavaju oboleli od depresije

Psihoterapeut Zoran Milivojević tvrdi da smo bili srećniji pre 100 godina, iako danas objektivno živimo mnogo komfornije. Ali, i očekivanja su daleko veća. A nezadovoljena očekivanja vode u - razočaranje, apatiju, ravnodušnost i depresiju. Pritom, on naglašava razliku između depresivnosti, koja se povremeno javlja kod većine ljudi i depresije kao zdravstvenog poremećaja.

Civilizacijski problem je što savremeni čovek u bogatijem društvu stalno nečim uslovljava svoje postojanje i osećanje lične vrednosti. "Samo ako uspem da ostvarim to i to, ja vredim", ukazuje naš sagovornik. Ako ne uspe, upada u krizu smisla. U siromašnom društvu, kada su u zoni preživljavanja, ljudi se bore da opstanu i nemaju vremena za pitanje lične vrednosti i smisla.

Milivojević navodi primer nedavnog samoubistva čoveka u Beogradu koji se oprostio od porodice jer više nije mogao da je izdržava. Njegov rezon je bio: "Smem da postojim samo ako sam muškarac i roditelj koji izdržava porodicu. Ako to nisam, nemam pravo na život."

- Stav psihoterapeuta je da čovek treba sebe da prihvati bezuslovno i da je smisao života sam život, a ne nešto treće. U suprotnom, svedoci smo pada životne energije, ljudi su sve manje poduzetni, što je i za njihovu porodicu, i za njih, i za društvo pogubno. Pasiviziraju se, ne zanima ih ni politika, ni privreda, ni spoljni život, zatvaraju se u svoje mikrosvetove, troše tablete - upozorava Milivojević.

Na osećaj depresije kod nas utiče i činjenica da se mnogi nisu snašli u doba tranzicije, posebno oni koji su rođeni u socijalizmu. Zoran Milivojević objašnjava da je u vreme socijalizma građanin bio "bezuslovno voljeno dete od strane države-majke koja nije bila bogata, ali je nudila besplatno školovanje, kvalitetno i besplatno zdravstvo, davala stanove i nije se uzbuđivala ako ljudi ne rade ili rade nedovoljno".

Osim što ova bolest društvu "pumpa" troškove jer su jedinke neproduktivne, a država finansira njihovo lečenje i terapije, depresija, prema statistikama, ujedno desetkuje populaciju jer vodi u smrt ako se ne zaustavi na vreme. Ona stoji iza čak polovine samoubistava.

Srbija je, inače, visoko kotirana na evropskoj lestvici suicida. Na 100.000 stanovnika stopa samoubistava je 20, a kod adolescenata 6,9, što se smatra zabrinjavajućim.

Tagovi:

HOT
Najviše komentara

Poslednji komentari

MORRISON Vreme: 24.08.2014 17:28h

Eto u necemu smo u korak sa svetom:-)

Pogledajte sve komentare

Ostavite vaš komentar

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs