alo.rs Aktuelno
ISTRAŽIVANJE
Greške u prevodu u Ustavu Kosova
U Ustavu i sedam zakona Kosova koji se smatraju najznačajnijim za srpsku zajednicu nalazi se više od 4.000 grešaka u prevodu, pokazuje istraživanje koje su sprovele frankfurtske “Vesti”.
Ilustracija | Foto: foter.com
Umetanje i izostavljanje delova prevoda, pogrešno prevođenje reči ("biznesnih" umesto poslovnih), nazivi ostavljeni u albanskoj transkripciji, pogrešan padež imenice Kosovo, samo su neki od primera grešaka u prevodu sa albanskog na srpski jezik. Osim Ustava, pregledano je sedam zakona koji su po mišljenju srpskih poslanika u kosovskom parlamentu najznačajniji za srpsku zajednicu. Oni su za te zakone glasali, iako je u svakom od njih na stotine štamparskih, gramatičkih, pravopisnih i terminoloških grešaka ,u proseku 17 grešaka po strani.
„Terminološke greške podrazumevaju potpuno ili delimično netačan prevod reči s originala na srpski jezik, ispuštanje delova prevoda s albanskog na srpski jezik, kao i dodavanje delova rečenica koje ne postoje u originalnom tekstu. Takvih grešaka je nedopustivo mnogo. U mnogim primerima one dovode do zabune kod građanina. Ne verujem da se iza ovih prevoda krije zla namera, već nestručnost i neznanje prevodilaca, i verovatno nebriga predstavnika u kosovskim institucijama, kaže Nora Bezera, stručni saradnik u ovom istraživanju.
"Vesti" pitaju kakva osnovna prava manjinama garantuje Ustav Kosova kada na 60 strana ima oko 930 grešaka u prevodu. Dr Darko Simović, profesor ustavnog prava, smatra da je "dovoljan letimičan i površan pogled na srpsku verziju Ustava Republike Kosovo da bi se uverili da je redaktor teksta potpuno nestručan, a verovatno i zlonameran".
„S obzirom na to da je ustav simbol državnosti, a da je Srbima servirana nepismena i aljkava verzija teksta, moglo bi se zaključiti da je reč o jednom ponižavajućem gestu. Moguće da je ovaj galimatijas nestručnosti, nemarnosti, aljkavosti, nepismenosti namerno napravljen da bi se u beskrajnom nizu tehničkih propusta zamaskirale ozbiljne, suštinske razlike između ustavnih tekstova. Reč je o institucionalnim rešenjima koja značajno mogu da utiču i na pravni položaj srpskog naroda na Kosmetu, kao i na ljudska prava“, ocenjuje Simović.
List kao primer navodi da je u originalnoj verziji na albanskom jeziku je predviđeno da se suverenitet države Kosovo sprovodi i referendumom, dok je u srpskoj verziji teksta referendum izostavljen. Dr Simović ocenjuje da se "može naslutiti da ovaj propust nije nastao slučajno".
Dnevnik tvrdi da čak oko 1.500 grešaka u prevodu s albanskog na srpski ima Zakon o vlasništvu i drugim stvarnim pravima, dok Zakon o katastru ima 354.
Ti zakoni su traljavo i neprecizno prevedeni. U njima je i mnogo hrvatskih reči, ističe Nora Bezera, doktorant albanskog jezika i književnosti.
Rastko Brajković, savetnik u Kancelariji za besplatnu pravnu pomoć, najčešće zastupa prava raseljenih u imovinskim procesima, pa se s tim, kao i sa Zakonom o katastru najčešće susreće. Upravo zato Brajković kaže da nije redak slučaj da se za stolom okupi čitav tim stručnjaka kako bi rastumačili određeni član tih zakona.
„Prevodi tih akata nisu ni formalno, ni suštinski verodostojni i kao takvi imaju direktan uticaj na neostvarivanje prava raseljenih lica. I laici i advokati moraju da koriste alternativne metode poput prevođenja s verzija istog teksta na albanskom ili engleskom jeziku. Očito je da prevode rade osobe koje znaju srpski jezik, ali nisu upoznate sa stručnom i pravnom terminologijom.
Potrebno je u organima javne uprave na KiM angažovati dovoljan broj osoba koje su osposobljene za kvalitetno prevođenje jer bez potpune promene dosadašnje prakse u pogledu prevoda službenih dokumenata, propisi koji se tiču upotrebe jezika će ostati samo prazna forma“, kaže Brajković.
Zakon o nestalim licima ima samo devet strana i 198 grešaka u prevodu. Najdrastičniji primer je član 3, koji se odnosi na zabranu diskriminacije, koji kaže da "nestala lica i njihove porodice uživaju ravnopravna prava nezavisno od toga da li su bili deo oružanih ili civilnih snaga". U originalu na albanskom, taj deo ne postoji.
List podseća da je srpski jezik je jedan od službenih jezika na Kosovu. Ustav i drugi važeći propisi na Kosovu i Metohiji formalno garantuju ravnopravnost upotrebe srpskog jezika. Za praćenje sprovođenja odredbi važećih propisa koje se tiču upotrebe jezika ustanovljen je i poseban organ - komesar za jezike. Na čelu te institucije je Srbin.
Tagovi:
Nema komentara za ovu vest.
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
alo.rs VIP
ALO! © 2013. Sva prava zadržana
- Moj auto - polovni automobili |
- Delovi |
- Gume |
- Dodatna oprema |
- Felne |
- Auspusi |
- Stakla |
- Amortizeri |
ALO! © 2024. Sva prava zadržana