"Hadžićeva bolest sprečava bilo kakav dalji postupak protiv njega. Nema izgleda za njegov oporavak", tvrdi odbrana u danas objavljenom podnesku.

Branilac Zoran Živković navodi da "ne postoje razumni izgledi da se krivični postupak protiv Hadžića dovede do kraja", uz sugestiju da se očekuje da će on podleći neizlečivoj bolesti.

Odbrana u podnesku navodi i procenu lekara koliko će Hadžič, koji boluje od tumora na mozgu, još živeti, ali je taj podatak redigovan u verziji dokumenta za javnost.

"Nastaviti proces bez ikakvog razumnog izgleda za okončanje, ne služi nikakvoj pravnoj svrsi; krši Hadžićevo pravo na pretpostavljenu nevinost i rasipa javne resurse. Primereni postupak pod tim okolnostima je prekidanje procesa ili, kao alternativa, zaustavljanje procesa na neodređeno vreme", naglasila je odbrana u podnesku.

Branilac Živanović ističe i da je Hadžić odbio da se podvrgne "eksperimentalnom lečenju tumora" i da za to, po profesionalnom mišljenju lekara u pritovoru u Sheveningenu, postoje "očigledni i razumljivi razlozi".

Odbrana precizira da je Hadžić patio od "teških neželjenih efekata" pri uzimanju konvencionalne hemoterapije i da postoji još veća neizvesnost kakve bi neželjene posledice mogla izazvati eksperimentalna terapija.

Hadžić je iz pritvora Haškog tribunala do daljeg pušten na privremenu slobodu, uz obavezu da dolazi u Hag na lekarske preglede.

Prema dokumentima suda i odbrane, Hadžićeva bolest je u "u konačnoj fazi".Hadžiću je dijagnoza postavljena u novembru 2014, a proces protiv njega u prekidu je od oktobra prošle godine, kada mu je pozlilo u sudskom pritvoru.

Hadžića su, kao poslednjeg optuženog u bekstvu, vlasti Srbije uhapsile u leto 2011. Suđenje je počelo u oktobru 2012. U trenutku prekida procesa, u toku je bila Hadžićeva odbrana.

Optužnica Hadžića, bivšeg predsednika Republike Srpske Krajine, tereti za progon Hrvata na rasnoj, verskoj i političkoj osnovi, istrebljenje, ubistva, nezakonito pritvaranje, mučenje, nečovečna dela, deportaciju i prisilno premeštanje, 1991-93. u istočnoj Slavoniji i Kninskoj krajini. Ta dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti.

Optužen je i za kršenje zakona i običaja rata: ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje naselja neopravdano vojnom potrebom, uništavanje verskih objekata i pljačku privatne i javne imovine. Cilj tih zločina, po optužnici, bilo je trajno i nasilno uklanjanje nesrpskog stanovništva radi uključivanja velikog dela teritorije Hrvatske u ujedinjenu srpsku državu.

U tom "udruženom zločinačkom poduhvatu", po optužnici, Hadžić je učestvovao zajedno sa tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, Milanom Martićem, Milanom Babićem, Jovicom Stanišićem, Frankom Simatovićem zvanim Frenki, Vojislavom Šešeljom, Radovanom Stojčićem zvanim Badža, generalima JNA Veljkom Kadijevićem i Blagojem Adžićem, Radmilom Bogdanovićem, Mihaljem Kertesom i Željkom Ražnatovićem zvanim Arkan.