Odbacujući prvi zahtev, Veće je, prema oceni Tužilaštva, pogrešilo kada posle Šešeljevih izjava, a naročito one da se neće dobrovoljno vraćati pred sud, nije razmotrilo da li su svi uslovi za privremeno oslobađanje i dalje zadovoljeni.

Tužilac Bramerc ocenio je i da se pokazalo da su uslovi koje je Raspravno veće odredilo za Šešeljev privremeni boravak na slobodi – da preda pasoš vlastima Srbije, da ne stupa u kontakt sa svedocima i žrtvama, da ne ometa tok pravosudnog postupka i da se pojavi pred Tribunalom kada mu bude naređeno – "očigledno neprikladni".

Kao dokaze, tužioci su, kao i u prvom zahtevu, naveli izjave Šešelja da se neće dobrovoljno vratiti u Hag na izricanje presude i da "može samo javno da žigoše izdajnike koji prave nagodbe sa tužilaštvom za niže kazne i pristaju da lažno svedoče za tužilaštvo".

Citirali su i Šešeljevu "čestitku" upućenu "srpskim četnicima na oslobađanju Vukovara", kao i njegovu izjavu da nikada neće odustati od "Velike Srbije".

Tužilaštvo se takođe poziva i na Šešeljevu izjavu da su pregledi u Beogradu pokazali da "tumori nisu pronađeni nigde osim na njegovoj jetri".

"Ti tumori nisu veliki... Približno dva meseca će biti potrebno da se odredi da li je neophodna operacija ili je moguće lečenje hemoterapijom", rekao je Šešelj u jednom intervjuu, dodajući da mu je bavljenje politikom najbolji lek.

Tužilaštvo, zbog svega navedenog, zahteva da sudije opozovu odluku o privremenom oslobađanju, da nalože da se Šešelj vrati u Hag i da se, potom, održi rasprava o njegovom zdravstenom stanju i uslovima pod kojim bi, eventualno, ponovo mogao biti privremeno oslobođen.

Odluku o tim zahtevima tužioca Bramerca doneće Žalbeno veće Tribunala, a ne prvostepeno veće sudije Antonetija.

Lider Srpske radikalne stranke optužen je za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991–1993. U pritvoru Tribunala bio je od 24. marta 2003. kada se dobrovoljno predao, a u novembru prošle godine je privremeno oslobođen do izricanja presude.