Spoljnopolitički komitet EP je juče i danas odbio pokušaje poslanika Hrvatske da se u rezoluciju o Srbiji uvrsti niz zahteva, koji se odnose na bilateralna pitanja, a pre svega pretnju blokadom ako Srbija ne odustane od zakona koji joj daje pravo da sudi Hrvatima za ratne zločine počinjene u Hrvatskoj.

U Briselu, međutim, upozoravaju da Hrvatskoj ostaje mogućnost da u Evropskom savetu glasa protiv otvaranja poglavlja u pregovorima Srbije o pridruživanju, a viša analitičarka briselske Inicijative za evropsku stabilnost (ESI) Aleksandra Stiglmajer veruje da će Hrvatska iskoristiti tu mogućnost.
"U Evropskom savetu nema preglasavanja, tako da svaka članica ima pravo veta", podseća Stiglmajer za Tanjug i objašnjava da je "uslovljavanje bilateralnim pitanjima ogroman problem za EU, a ona nema efikasne instrumente da to spreči".

Ona takođe podseća da je i Hrvatska neko vreme bila blokirana zbog zahteva Slovenije da se reši pitanje Piranskog zaliva i štednih uloga u Ljubljanskoj banci.
Slovenija je na kraju morala da popusti zbog pritiska ostalih članica, a videćemo da li će se i Hrvatska u slučaju Srbije naći pod istim pritiskom, ukazuje ona.

Visoki funkcioner Evropske komisije koji je želeo da ostane anoniman rekao je za Tanjug da se hrvatski stalni predstavnik pri EU do poslednjeg trenutka protivio da se u zaključima iz decembarskog zasedanja Saveta nađe formulacija o mogućnosti otvaranja poglavlja ove godine. Ako ustraju u svojim zahtevima, oni (Hrvati) mogu da naprave mnogo štete, ne samo Srbiji nego i sebi, rekao je on, ukazujući da u Briselu vlada kultura traženja kompromisa i da se na članice koje olako posežu za pravom veta gleda popreko.

Ovaj funkcioner objašnjava da niko ne može da spreči hrvatske predstavnike u Savetu da blokiraju Srbiju, ali da onda ova najmlađa članica EU rizikuje da se nađe u diplomatskoj izolaciji i izložena pritisku po drugim pitanjima. Za njih nije dobro da tek što su ušli u EU postavljaju ultimativne zahteve, primećuje Tanjugov izvor. Stiglmajer kaže da rezolucija hrvatskog Sabora iz prošle godine, kojom se Hrvatska obavezala da neće zbog bilateralnih pitanja blokirati ni jednu zemlju iz regiona u nastojanju da se pridruži EU, ne znači gotovo ništa.

U Hrvatskoj tvrde da nije reč o bilateralnim, nego o 'civilizacijskim' pitanjima, a isto to tvrdi i Grčka za Makedoniju i Kipar za Tursku, koje su trajno blokirane, kaže ona. Prema ovoj analitičarki, od ključne važnosti je da Srbija priželjno ispunjava obaveze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koje su zaista važne za EU, a pre svega da nastavi da napreduje u normalizaciji odnosa sa Prištinom.