U Vladi Srbije i EPS nisu želeli javno da komentarišu ove nove zahteve iz „lijepe njihove“. Ali, nezvanično nam je rečeno da je reč o političkom pitanju i da se ono „otvara za tamošnju partijsku upotrebu“.

Poznata su nam ta potraživanja koja datiraju još od pre dve decenije i verujte da naša država ima strategiju kako će da postupi ukoliko nam taj zahtev zvanično stigne iz Zagreba. Ali da ta njihova priča ima čvrsto uporište, verujte da ne bi čekali 20 godina da je otvore – kaže sagovornik „Novosti“ iz Vlade.

S druge strane, dugovanja koje „Hrvatska elektroprivreda“ ima prema komšijama su „tabu tema“. Nekoliko stotina miliona evra za nikad plaćenu struju Republici Srpskoj, Zagreb ne spominje. Situacija je drugačije i kod hidroelektrane „Dubrovnik“, jer bi u tom slučaju Hrvatska odmah morala da plati Republici Srpskoj velike pare, koje, očito, nema. Naime, elektrana u Dubrovniku je devedesetih godina prošlog veka bila deo tri elektrane, od kojih su sve u Bosni i Hercegovini, a i danas su akumulacijski potencijali ove države. „Elektroprivreda Srbije“ je preuzela obavezu od Srpske da raščisti te račune, ali stručnjaci naglašavaju da će EPS najverovatnije morati da zatraži međunarodnu arbitražu, ako ne bude mogla da naplati potraživanje, a sve se čini da neće. Zbog nerešenih finansija iz prošlosti, Hrvatska još uvek ne može ni da realizuje projekt „Dubrovnik 2“, mada ima predloga da se baš kroz izgradnju ovog objekta, nađe model vraćanja dugova „Elektroprivredi Srbije“.

Zasada o dugovima i potraživanju dugova zvanično u „Hrvatskoj elektroprivredi“ ne žele da govore. U svemu je i mnogo politike, pa će dalji razvoj hrvatsko-srpskih odnosa biti ključan i za rešavanje dugova iz prošlosti.

Ovoliko vredi sve srpsko u Hrvatskoj!

Hrvatski sudovi su godinama odbijali tužbe naših preduzeća, u skladu sa uputstvom njihovog pravobranilaštva iz 2004. godine. To su pravdali činjenicom da oštećene firme nisu imale pravo svojine na nepokretnostima.

Kada bi se poredila potraživanja Srbije od Hrvatske i obrnuto, taj tas bi prevagnuo na srpsku stranu jer naši građani i firme od Hrvatske očekuju imovinu vrednu između 30 i 40 milijardi evra.

S druge strame, hrvatska preduzeća, bez kamata potražuju oko 800 miliona evra. U Srbiji je oko 150 hrvatskih preduzeća imalo imovinu , a dvadesetak je uspelo da nadoknadi imovinu, pišu “Večernje novosti”.

Samo vrednost zgrada, stanova, odmarališta naših preduzeća i opština u Hrvatskoj, u trenutku raspada SFRJ, bila je 1,8 milijardi evra. Ovo su pokazale tadašnje procene Republičke direkcije za imovinu. Računa se da je u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici imovinu ostavilo 300 do 400 srpskih preduzeća, među kojima su “Železnice Srbije“, NIS, “Simpo“..

Hrvatski sudovi su godinama odbijali tužbe naših preduzeća, u skladu sa uputstvom njihovog pravobranilaštva iz 2004. godine. To su pravdali činjenicom da oštećene firme nisu imale pravo svojine na nepokretnostima, već samo državno ili društveno vlasništvo, dok su preostala lica imala pravo raspolaganja, upravljanja i korišćenja.

Jednu milijardu evra iznose neisplaćene penzije Srbima iz Hrvatske. Imovina srpskih preduzeća u Hrvatskoj procenjuje se na 1,8 milijardi evra. Oko pet milijardi evra procenjena su ulaganja Srba u samodoprinose i deonice u Hrvatskoj.

Srbija potražuje i oko 980.000 grla krupne stoke i 100.000 poljoprivrednih mašina koje su ostale u Hrvatskoj.

Ubedljivo najveća cifra odnosi se na potraživanja naših građanba koji su tamo živeli i imali vikendici i ona iznosi čak 30 milijardi evra.

Srbi koji su izbegli iz Hrvatske traže i 600.000 hektara zemlje, kao i 14 miliona metara kvadratnih poslovnog prostora.

Procenjuje se da od 150 preduzeća hrvatskih koje je imalo imovinu Srbiji, 20 je uspelo da dođe do svoje imovine.