- Na pretprošlom sastanku postojao je predlog da se dogovore neki opšti principi i da to parafiramo. Ti principi nisu predviđali izvršnu vlast za Srbe na severu. Nisam hteo da potpišem. Može da mi nudi bilo ko bilo šta, ali nikada neću potpisati ništa što nije dobro za Srbiju i što ne obezbeđuje funkcionisanje i opstanak srpske zajednice na Kosovu. Dakle, odbio sam da parafiram.

Koliko je realno da bude prihvaćen predlog Srbije po kojem zajednica srpskih opština treba da ima izvršnu vlast?

- Ukoliko neće da prihvate taj predlog, ni mi ne možemo da prihvatimo ništa ispod toga. U tom slučaju, jasno ćemo poručiti da ćemo ispunjavati deset zahteva EU iz decembra. U njima zajednica nije ni pomenuta. Naš predlog zajednice srpskih opština je model kojim bi se rešila sva otvorena pitanja, pa i iz decembarskih uslova, a prvenstveno paralelizam institucija na kome EU insistira. Međutim, dijalog ne znači da se od nas traži da prihvatimo kosovski ustav. Na to ne mogu da pristanem jer u tom slučaju srpskoj zajednici ne ostaju nikakve ingerencije. Dobijaju kozmetička rešenja čija je primena u praksi ne samo nedovoljna za funkcionisanje već su i neodrživa na terenu. Priština ima podršku SAD da sve što nude temelje na svojim zakonima. U redu, ali zašto onda uopšte vodimo pregovore i zašto Srbija učestvuje u tome. Onda neka sednu sa Srbima sa KiM i rešavaju pitanje zakona. Ali ako hoće sa nama, onda je to poseban politički dogovor, a ne da se pregovori vode u pravcu da mi nateramo Srbe sa KiM da prihvate ono što piše u tamošnjim zakonima. To nije konstruktivan pristup pregovorima i ne vodi nigde.

Očekujete li da će se na Prištinu izvršiti pritisak?

- Državni vrh ide na razgovore u Brisel, najjednostavnije objašnjeno, da čujemo da li je moguće naći održivo rešenje. Ne očekujemo da bilo ko vrši pritisak na bilo koga, iako smo, što moram da priznam, navikli da pritiskaju samo Srbiju. Međutim, ne očekujem isto tako ni da se igraju igre jer ja u Briselu nisam tražio nemoguće, niti su u platformi Beograda neodržive stvari. Naprotiv, nudimo održivo rešenje i nama je bitno da građani severa imaju ovlašćenja, a ne samo tamo neka ovlašćenja sa kojima mogu jedino da organizuju priredbe i izdaju biltene. Došli smo do situacije kada sa evropskim partnerima moramo otvoreno da razgovaramo o pitanjima naših daljih evropskih integracija, pitanjima iz dijaloga. Srbija neće promeniti stavove kako bi na leto dobila datum za početak pregovora o članstvu u EU, ali to isto tako ne znači da odustajemo od evropskog puta Srbije. Ukazaćemo još jednom da je naš predlog prihvatljiv i nema razloga da ga Priština odbije jer i u drugim državama Evrope postoje autonomne oblasti, regije, kantoni. Svima treba da je jasno stanje u kome Beograd nema vlast na velikom delu teritorije, kao ni da Priština ne kontroliše jedan deo teritorije koju smatra svojom.