List navodi da se u to ubrajaju vratovi, leđa, trtice, vrhovi krila, potkožne svinjske masnoće, kožura, creva i iznutrice, koje se u Srbiju najčešće uvoze iz Belgije, Španije, Nemačke, Mađarske i Slovenije.

To su delovi klanične prerade i spadaju u treću kategoriju mesa.

Načelnik Odeljenja za međunarodni promet i sertifikaciju Ministarstva poljoprivrede Srbije Siniša Kotur rekao je listu da nije dozvoljeno da se meso treće kategorije neobrađeno prodaje u mesarama, već mora da ide u industrijsku preradu i to posle termičke obrade.

Kotur, međutim, ističe da te "najjeftinije sirovine" sigurno ima više u domaćoj proizvodnji nego što se uvozi.

 - Iako je kvalitativno lošija, i dalje predstavlja meso i animalne proteine. Proizvodi od tih sirovina moraju da imaju naznačeno to na svojoj deklaraciji - naveo je Kotur.

U Privrednoj komori Srbije naglašavaju da u Srbiji postoji podzakonski akt, usklađen sa EU, koji reguliše kvalitet i zdravstvenu bezbednost proizvoda u klaničkoj industriji (Pravilnik o kvlitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda i proizvoda od mesa), u kom su detaljno razrađene tehnologije, sastav i minimalna i maksimalna koncentracija sirovina i adtiva.

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača (NAPOS) Goran Papović se sa tim "sve je pod kontrolom" ne slaže i kaže da mnoge stvari koje se u Srbiju uvoze vređaju dostojanstvo samih potrošača. On je naveo da je u slučaju mesa problematičan i sam pravilnik o mesu, i da nije regulisana kategorizacija.

 - Trenutno u državi nema dovoljno novca i razumevanja da i društva potrošača redovno rade uporedna ispitivanja kvaliteta hrane - kaže Papović ističući da takvih kontrola nije bilo u poslednjih pet godina.