- Najteže je bilo kada su deci bili rođendani, za krsnu slavu, Božić, Uskrs... Preplakali smo! Nismo još prihvatili da ga nema. Teško mi je zbog smrti muža, i još teže kada vidim koliko deca pate - kaže Dragana pošto su juče u Topoli obišli Dejanov grob i mesto na kome je stradao.

Dejan Lazarević je nestao u reci oko 6 sati kada je sa još jednim kolegom ušao u vodu da spase Ljubišu Uroševića iz susednog sela Šume. On je tog jutra pošao na posao biciklom i dok je prelazio prepravljeni most voda ga je odbacila, uhvatio se za granu oraha koji je bio dopola pod vodom i tu je ostao zarobljen. Dozivao je, i posle jednog sata stigli su vatrogasci koji su prethodne noći spasavali ljude u Topoli od vode.

Dejan je sa još jednim kolegom ušao u vodu da spase komšiju, ali ga je poplavni talas oborio i on je upao u kanal. Potonuo je u talasima. Poslednja nada da je živ raspršila se dan kasnije kada je pronađeno njegovo telo, nekoliko stotina metara nizvodno.

- Svi u porodici teško podnose Dejanovu smrt, ali najteže naš sin Nikola - kaže Dragana. Odmah posle tragedije, u čast svog oca, poželeo je da i on bude vatrogasac. Želja mu se ispunila i on je pre nekoliko meseci počeo da radi u Vatrogasnom bataljonu u Kragujevcu. Njegovi nadređeni imaju samo reči hvale za njega, isto kao i za njegovog oca, koji je punih 17 godina požrtvovano spasavao druge - dodaje Dragana.