Samovanje u vili „Bor” i borba za penziju
Nakon progona iz vile u Užičkoj, smeštena je u vilu „Bor“ na Dedinju. Zdanje od oko 750 kvadrata bilo je već tada zapušteno. Od 1983, Jovanka je sudskim putem tražila Titovu zaostavštinu i zahtevala da joj se vrate oduzeti lični predmeti. Spor je, između ostalog, postojao zbog činjenice da je odbijala ličnu penziju, na šta je imala pravo, dok je ona sve vreme insistirala na porodičnoj penziji, što joj je osporavano. Umesto penzije, rešenjem Vlade Srbije isplaćivana joj je „vanredna i izuzetna naknada“. Tek posle 2000. uspela je da se izbori za manju adaptaciju vile u kojoj je živela, u kuću je uvedeno grejanje, ali sudskom procesu koji je vođen za povraćaj lične imovine nije se nazirao kraj.

Život nedostojan prve dame SFRJ

Jovanka dugo nije imala lična dokumenata, poput lične karte i pasoša, što je konačno rešeno u leto 2009. godine zahvaljujući angažovanju Rasima Ljajića i Ivice Dačića. Koliko je poznato, kontakte je održavala samo s najbližim rođacima i nekoliko bliskih prijatelja, ali ne i s potomcima Josipa Broza Tita. Živela je potpuno povučeno, daleko od očiju javnosti. Pojavljivala se jedino o godišnjicama njegove smrti. Vila „Bor“ u kojoj je živela do prijema u bolnicu opljačkana je u februaru ove godine. Zvaničnih izjava o tome šta je uzeto nije bilo, tačnije, mediji su zabeležili oprečne izjave policije i advokata Titove udovice. Jovanka je ocenila da je nisu opljačkali obični lopovi, nego ljudi koji su tačno znali šta traže, a da su ih poslali „oni koji se boje“ stvari koje ona zna, kao i da je pljačka povezana sa ostavinskom raspravom.