NAJUGROŽENIJA PRIGRADSKA NASELJA I RURALNI PREDELI

Kad zagrmi, baci kišobran!

Autor: J. Nikolić | 23.05.2015 - 19:00:00h | Komentara: 1

Oblak sa Alpa koji se juče nadvio nad Srbijom i koji kod nas ostaje do kraja maja, sa sobom je doneo obilne pljuskove praćene jakom grmljavinom, ali i strah kod ljudi od potencijalnog udara groma.

Pljuskovi i grmljavina do kraja maja

Pljuskovi i grmljavina do kraja maja | Foto: Oliver Bunić

Iz „Elektrodistribucije Beograd“ (EDB) kažu da su najugroženija prigradska naselja i ruralni predeli, čije kuće nemaju gromobran. S druge strane, ukoliko ste napolju, meteorolozi savetuju izbegavanje otvorenog prostora, metalnih objekata i usamljenog drveća.

- Iako se retko dešava, izbegavajte i kišobran, jer njegov vrh može privući grom. Ukoliko ste u tom trenutku u moru ili reci, poželjno bi bilo da izađete, pošto je voda najbolji sprvodnik električne energije. Kod nas je zabeleženo nekoliko smrtnih slučajeva direktnog udara groma, i to se najčešće dogodilo ljudima koji su radili na njivi ili su iz brdsko-planinskih predela - kaže za „Alo!“ meteorolog Đorđe Đurić.

I peškir je bolja varijanta... | Foto: Mitar Mitrović

Ako ste ipak ostali kod kuće i niste sigurni da li vaš krov ima gromobran, bolje bi bilo da ugasite sve kućne aparate.
- U urbanom delu grada nema potrebe za panikom, jer svaka zgrada ima postavljen gromobran, ili se on nalazi na najvišoj zgradi koja štiti sve ostale stambene objekte u neposrednoj blizini. Problem su prigradska naselja i ruralni predeli u kojima kuće nemaju zaštitu od groma.

U Ripnju veliki broj kuća nema gromobrane, što je zabrinjavajuće, zato u tim situacijama treba isključiti sve elektronske aparate, jer može doći do požara – kaže za „Alo!“ Sandra Alagić, portparol EDB-a, i dodaje da su kućne naprave lošeg kvaliteta, kao i one neispravne, najčešći uzrok udara groma. Razlog nepostojanja gromobrana na većini kuća i zgrada je što su veoma skupi.
- Postoje dva načina zaštite objekta od groma, a to su Faradejev kavez, i elektronski gromobran. Kako je cena izvođenja gromobrana znatno niža, taj način se uglavnom i primenjuje.

Ugradnja gromobrana zavisi od objekta koji se štiti i cena se kreće od 100.000 dinara, pa do nekoliko miliona za industrijske komplekse. Provera ispravnosti gromobrana se vrši na svake dve, tri ili četiri godine, zavisno od nivoa zaštite i košta 4.000 dinara - kažu za „Alo!“ iz jedne firme koja se time bavi, i dodaju da je gromobranska zaštita objekata u Srbiji još uvek u lošem stanju, ali znatno bolja u odnosu na prethodnih pet do 10 godina.

Tagovi:

HOT
Najviše komentara

Poslednji komentari

neko Vreme: 23.05.2015 22:00h

Ako vam je neko u EDB-u rekao da GROM moze da vas ubije odma treba otkaz da mu se da. Onog trenutka kada zvuk pocne da ubija ,pogotovo zvuk GRMLJEVINE niko nece preziveti na planeti zemlji. MUNJA je ta koja ubija nikako GROM. GROM je posledica naglog sirenja i zagrevanja vazduha prilikom SEVANJA,odnosno stvaranja MUNJE.

Pogledajte sve komentare

Ostavite vaš komentar

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs