1. Prva privatizacija
Preduzeće “Luka Beograd”, koje koristi 220 hektara u centralnoj gradskoj zoni između Francuske ulice i Pančevačkog mosta (opštine Stari Grad i Palilula) privatizovano je 1998. godine po tada važećem Zakonu o svojinskoj transformaciji, kada je 60 odsto akcionarskog kapitala besplatno podeljeno zaposlenima, 30 odsto preneto na akcijski fond, a 10 odsto republičkom penzionom fondu.

2. Ponuda za preuzimanje
U vreme kada je obavljena koncentracija vlasništva u “Luci Beograd”, promet akcija se mogao odvijati samo na berzi i u situaciji kada bi kupac prešao prag od 25 odsto učešća u vlasništvu preduzeća. U tom slučaju, kupac je morao da zatraži odobrenje za kupovinu od Komisije za hartije od vrednosti, a taj način sticanja akcija zove se ponuda za preuzimanje.

3. Potcenjena vrednost “Luke”
Rukovodstvo “Luke” odlučilo je 2005. godine da sačini procenu vrednosti kapitala firme, jer je poslednja procena vrednosti, izvršena krajem 1998. godine, ukazivala na to da je vrednost kapitala znatno niža od tržišne. U aprilu 2005. godine angažovan je Institut ekonomskih nauka da sačini novu procenu. Institut je u junu dao preliminarne rezultate, po kojima je knjigovodstvena vrednost kapitala tri i po puta niža od realne vrednosti.

4. Komisija prihvata ponudu “Vorldfina”
Istog dana kada je održana skupština, Komisija za hartije od vrednosti je odobrila ponudu društva “Vorldfin” iz Luksemburga, iza koje stoji biznismen Milan Beko, za preuzimanje “Luke Beograd”. Ponuda je sačinjena preko brokersko-dilerskog društva „M&V Investments“ iz Novog Sada (isto društvo je učestvovalo u otkupu akcija “C marketa”). Prema njoj je otkupna cena jedne akcije 800 dinara. Upravni odbor se 21. septembra obraća akcionarima putem oglasa u kome navodi da je u toku procena vrednosti imovine “Luke” i savetuje akcionare da sačekaju do 23. septembra.

5. Akcije date po 800, umesto po 1.774 dinara
Kako se do 23. septembra nije pojavila nijedna druga ponuda sem postojeće “Vorldfina”, akcionari su deponovali svoje akcije. Institut dostavlja svoje nalaze 27. septembra, na osnovu kojih sledi da je vrednost jedne akcije 1.774 dinara, to jest za čak 974 dinara viša od one koju je dao “Vorldfin” (800 dinara). Istog dana Agencija za privatizaciju donosi odluku da se prihvati ponuda za preuzimanje i izdaje nalog Akcijskom fondu da proda akcije (40,88 odsto). “Vorldfin” je došao u posed preko 93 odsto akcija “Luke Beograd”. Savet za borbu protiv korupcije ističe da je država oštećena za 21 milion evra.

6. Bekova firma vredi 31.000 evra?!
Kupac akcija, preduzeće “Vorldfin”, registrovan je na adresi Rue d’Arlon 207, kao i preduzeće “Novafin”, koje je par dana kasnije došlo u posed akcija preduzeća “C market”. U svojoj ponudi za preuzimanje, “Vorldfin” navodi da je novoformirano preduzeće i da stoga ne postoje bilansi, niti drugi finansijski izveštaji. Prema rešenju o upisu u sudski registar, vrednost osnovnog kapitala ovog preduzeća je 31.000 evra. “Vorldfin” kupuje „Luku Beograd“ za 40 miliona evra.

7. Prenamena zemljišta
Iako je Generalnim planom Beograda iz 2003. godine predviđeno da do 2021. godine “Luka Beograd” ostane privredna zona, tri godine posle usvajanja GUP-a Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda 27. decembra 2006. godine objavljuje Javni poziv za izradu prethodne studije opravdanosti sa generalnim projektom za novo mehanizovano teretno pristanište u Beogradu. Poziv je usledio posle preuzimanja akcija “Luke”. Savet za borbu protiv korupcije u izveštaju upućenom Vladi Srbije ističe da je očigledno da je prethodno dogovorena promena namene zemljišta i izmeštanje “Luke”, a da Direkcija naručenom studijom treba da opravda i sprovede postignuti dogovor.

8. Krivične prijave
Protiv Milana Beka, vlasnika firme “Vorldfin” iz Luksemburga, ali i protiv 16 ostalih koji su učestvovali u nezakonitim radnjama oko preuzimanja „Luke Beograd“, Savet za borbu protiv korupcije podneo je 2010. godine krivičnu prijavu. U vreme spornog preuzimanja „Luke Beograd“, na čelu Agencije za privatizaciju bio je Miodrag Đorđević (od 15. jula 2004. do 5. oktobra 2006), koji je na tu funkciju došao na predlog tadašnjeg resornog ministra za privatizaciju Predraga Bubala (DSS). Inače, posle odlaska iz agencije, Đorđević se obreo u “Večernjim novostima”. U to vreme predsednik Komisije za hartije od vrednosti bio je Milko Štimac.

9. Saslušanje Milana Beka
Zbog privatizacije „Luke Beograd“, srpski biznismen Milan Beko saslušan je u utorak 29. januara 2013. u MUP-u. On je u kratkoj izjavi istakao da misli da je posle šest sati uspeo da objasni policiji i tužilaštvu sve okolnosti oko preuzimanja akcija “Luke Beograd” i da ukaže na razloge zašto je stvaran privid o navodnim nezakonitostima u postupku sekundare privatizacije “Luke”. Ugovoreno je novo saslušanje, ali ne i kada tačno.