Ovom mišljenju pridružio se i portparol Nacionalne skužbe zapošljavanja (NSZ) Srđan Andijanić koji je ocenio da u toku školovanja više pažnje treba posvetiti praktičnim veštinama i radu, dok je državni sekretar u Ministarstvu prosvete Radivoje Mitrović naglasio neophodnost zajedničkog, dobro koordinisanog delovanja privrede, države i obrazovnih institucija. Radović-Marković navodi da pre svega treba delovati preko sistema obrazovanja, koji mora biti reformisan kako bi bio nađen model primereniji zahtevima tržišta radne snage, a to podrazumeva usklađivanje obrazovnog sa poslovnim okruženjem. Ovaj stručnjak je ukazala da se radna snaga u Srbiji sporo prilagodjava promenama na tržištu rada i da zbog toga postoji razlika između potrebnih veština i znanja, i onih koja se nalaze u ponudi.

- Reforme ovog tipa podrazumevaju i formalno i neformalno obrazovanje - dodala je Radović –Marković, koja je takođe navela, kako je ovoj delatnosti potrebno vratiti dostojanstvo i kvalitet i obačunati se sa korupcijom koja je “uzela maha” i u tom domenu. Profesorka Radović-Marković je ukazala i na slabu povezanost obrazovnih institucija, istrazivačkih i razvojnih institucija sa poslovnim okruženjem, što sprečava protok znanja, informacija i ne dovodi do njihove primene u praksi.
- To umanjuje inovacije u biznisu bez kojih nema razvoja i proširenja preduzetničkih aktivnosti, a samim tim i mogućnosti za upošljavenje nove radne snage - primetila je Radović–Marković. Neophodno je, po ovom stručnjaku, i da država stvori bolje ekonomsko i poslovno okruženje za podsticanje preduzetništva mladih, prvenstveno da obezbediti više finansijskih sredstava, preko domaćih i stranih programa finansiranja.
- Nedavna istraživanja koja sam sprovela među studentima, izmedju 20 i 25 godina starosti, pokazala su da mladi imaju izvesno interesovanje za samozaposljavanjem. Međutim, oko 70 odsto nema uzore u biznisu i misli da su mnogi uspešni biznisi stvoreni na neetički način - navela je Radović–Marković.

Polovina ispitanih, takođe, misli da je za uspeh u biznisu važnije imati dobre poslovne kontakte nego dobre biznis ideje, zbog čega se rado ne odlučuju da osnuju sopstveni biznis. Dalje po Radović-Marković, ispitanici smatraju da je potrebno preduzetničko formalno obrazovanje prilagoditi individualnim potrebama studenata i bolju komunikaciju na relaciji nastavnik -student- lokalno biznis okruzenje.
- Ono treba da bude podsticajno i probudi njihovu intenciju da posle diplomiranja ne stanu u ‘red’ za čekanje posla, već da svoje ideje pretvore u jedinstven biznis - napomenula je Radović–Marković, zaključivši da rešavanju problema nezaposlenosti mladih treba pristupiti bez odlaganja I uprkos krizi. Kriza može najbolje da se pobedi, po njenom mišljenju, novim inicijativama i aktivnom ekonomskom politikom zapošljavanja i tako amortizuju socijalne i ekonomske posledice po ovu, jednu od najugroženijih kategorija stanovništva. I u Nacionalnoj službi za zapošljavanje su, kako je naveo Andijanić, uočili da mladima nedostaju preduzetničke ideje. Napomenuvši da NSZ sprovodi i obuku za započinjanje sopstvenog posla, Andrijanić je ukazao da među osobama koje konkurišu za subvencije za samozapošljavanje mladi čine izmedju 20 i 35 odsto. Andijanić je dodao da subvencija za samozapošljavanje iznosi 160.000 dinara i da, ustvari, predstavljaja podsticaj za one koji su uspeli da obezbede stabilnu finansijsku konstrukciju:
- Svakako da bi ovaj iznos mogao i trebao da bude veći. Na primer u Sloveniji su subvencije za započinjanje sopstvenog posla oko 4.000 evra.
On je istakao da poslodavci pozitivno reaguju na mlade i da je prepreka njihovom zapošljavanju na prvom mestu nedostatak iskustva, odnosno praktičnih znanja, koji se u NSZ prevazilazi kroz program stručne prakse.
- Mladi se lako, odnosno brže od ostalih uključuju u obuke i druge programe koje NSZ ima, i mlađi od 30 godina čine oko 47 odsto svih osoba uključenih u aktivne mere zapošljavanja - istakao je Andijanić.
Kako je naveo, u prvih 10 meseci ove godine zaposleno je više od 70.000 mladih sa evidencije NSZ, ukazavši da oni, posebno ukoliko su završili fakultet, znatno kraće čekaju na posao u odnosu na prosek za ostale na evidenciji koji je oko 3.5 godina.

Od ukupnog broja nezaposlenih na evidenciji NSZ mladi čine 27.2 odsto, odnosno oko 205.000 – najviše ih je sa završenom srednjom školom, oko 26.000 ima fakultetsku diploma.
- Oko 42.000 nema stručnu spremu, nema završenu školu što svakako nije dobro - naglasio je Andijanić. Navodeći da prema podacima NSZ, samo 35 odsto mladih ima neko iskustvo, Andrijanić je ocenio da u toku školovanja više pažnje treba posvetiti praktičnim veštinama i radu Andrijanić je podsetio na pozitivno iskustvo Nemačke u kojoj se 80 odsto obrazovanja u pojedinim delatnostima bazira na praksi. U Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja ističu da je pitanje prakse apostrofirano u novoj strategiji razvoja obrazovanja.
- Treba reći i da ne postoji, po pravilu, razumevanje u privredi za prijem ljudi na praksu i vrlo je teško organizovati praksu - naveo je državni sekretar Radivoje Mitrović. Da bi se problem nezaposlenosti mladih prevazišao potrebno je zajedničko delovanje svih relevantnih faktora i veća inicijativa obe strane – i privrede i obrazovnih institucija, zaključio je državni sekretar Mitrović. Sa problemom nezaposlenosti mladih susreću se i druge evropske države, a prema podacima Evropskog zavoda za statistiku Evrostata u odnosu na 2008. zabeležne je porast u proseku sa 15 na 22.5 odsto.