Druga strana medalje posta "Optimizam" - birokratija i nebriga države...

Pošto vidim da vas je post Optimizam inspirisao, vreme je da pročitate i drugu stranu medalje... Sada mi se čini da sam lakše pobedio moždani udar nego birokratiju i zakone u ovoj državi. Siguran sam da su mnogi naleteli na ovakav problem ali nije zgoreg da se skrene pažnja na to šta i kako se država odnosi prema invalidima koji postaju građani trećeg reda nakon teške bolesti i naleću na mnogo zatvorenih vrata.

Da krenem nekom hronologijom koja prati dešavanja posle izlaska iz bolnice i banje... Prvi problem na koji sam naleteo je taj da je moja žena jurcala po ceo dan od socijalnog pa do ko zna čega sve... Traženje papira svi već znate, tu su Mice Ubice šalteruše. Prvo ti traži jedan papir, nabaviš ga pa ti posle traži drugi, pa treći i tako dok ne prođe jedno 6 meseci. Za to vreme ti je odavno istekao rok važenja prvog papira. Ajmo Jovo nanovo... Idu toliko u bezobrazluk da ti na primer traže papir iz Vojnog odseka da si nesposoban za služenje vojnog roka iako si ga otaljao uredno još pre dvadesetak godina... Treba li pričati na šta liči lice čoveka u Vojnom odseku kome se pojavi invalid sa rešenjem da je 100% invalid i traži uverenje da je nesposoban za služenje vojnog roka? Ne, a?

Nebuloza broj dva. Banjsko lečenje. Po zakonu (?) imaš pravo na banjsko lečenje preko socijalnog na svake 3 godine??? U privatnoj režiji možeš kad hoćeš naravno. Čik pogledajte cene banjskog lečenja sa svim pratećim tretmanima koji su vam neophodni kao invalidu... Da vas ne mučim, ne postoji 20 dana banje ispod 500 eura...Oprostite, kriogenisaću se 3 godine pa ću opet otići u banju koja mi jako znači... Ali nije tu kraj. Prvo moraš otići kod lekara opšte prakse da ti napiše uput za specijalistu neurologa koji će dati predlog za banjsko lečenje. Često ćete dobiti odgovor iz Socijalnog da ne ispunjavate uslove za odlazak na banjsko lečenje? O korupciji i davanju mita u takvim slučajevima da ne pričam? Ne ni to, a? Ok.

Nebuloza broj tri. Invalidska penzija. Za mnoge misaona imenica. Neko je doneo zakon da ne možeš ostvariti pravo na invalidsku penziju ako nemaš minimum 5 godina radnog staža? Oprostite, da li je to invalidska ili starosna penzija? Da mi se pojasni sledeće pitanje koje sam upućivao i Ministartsvu zdravlja ali nikada odgovor nisam dobio. Dakle, primer: imate studenta koji studira molekularnu fiziku, ultra je dobar, najbolji student. Izlazi sa fakulteta noseći diplomu sa kojom može da se zaposli bilo gde u svetu... BAMMM! Tresne ga autobus na izlasku sa faksa i ostane invalid do kraj života. Šta sa njim? Nemaš bajo 5 godina radnog staža znači nemaš ništa jebiga... Snalazi se...

Nebuloza broj četiri. Tuđa nega i pomoć. Da bi došao uopšte u proces dobijanja tuđe nege i pomoći moraš proći invalidsku penziju na koju se često čeka i više od 6 meseci... Ja sam trpeo dok nisam pukao i otišao u novine jedan dan sa sve papirima. Okupili se lekari da potvrde ili opovrgnu činjenice koje sam priložio novinarki. Da ne dužim, recimo bio je ponedeljak oko 9 ujutru. U utorak oko 10 ujutru dobijam telefonski poziv da dođem u sredu na prvostepenu invalidsku penziju? Odem. Završim. Prođe kako i treba. Četvrtak, petak, subota, nedelja... Jedan dan (mislim da je bila sreda) stigne pismo iz Novog Sada sa rešenjem prvostepene invalidske komisije da sam 100% invalid i rešenje o primanu tuđe nege i pomoći? Opa bato! Znači igraš prljavo i može sve? Ok.

Nebuloza broj pet. Ostvarivanje nekih zakonom propisanih stvari. Pošto sa 24 hiljade dinara (toliko dobijam ja tuđe nege a znam neke koji dobijaju i duplo manje) u Srbiji možeš živeti cirka 5 dana dok poplaćaš račune i sve ostalo, odoh do centra za socijalni rad da vidim šta sve može. Pre toga na internetu pronađem zakon o invalidima i na šta sve imaš pravo. Lepa slova na papiru, samo što ne vrede ni pišljiva boba da vam odmah kažem. Elem, nacrtam se u centru za socijalni rad, obrazložim svoj slučaj, napomenem da sam prelistao zakon i tako. Žena krajnje ljubazna. Nema nikakvih problema. Imate prava... Sve dok ne dođe do momenta dok nije rekla da mi treba uverenje iz katastra da nemam ništa na svoje ime i uverenje iz poreske uprave da nisam ništa dužan. Pa ok, nije to neka stavka mislim se u sebi... Nagovestim joj da ne mogu dugo da stojim i da čekam i pitam da li postoji neka šansa da to neko uz moju punomoć uradi umesto mene? Naravno da može. Uze telefon i pozove advokaticu koja je zadužena za moj reon i koja ima te volontere za takve slučajeve. Dođe (bolje da nije), pročita one papire i mrtva ladna mi reče da: Moram da se odreknem rešenja prvostepene invalidske komisije iz Novog Sada??? Zašto? Po nekom zakonu moraš da se prijaviš ponovo na biro (odjavljen sam automatski čim sam dobio rešenje od komisije) pa da oni iz biroa oforme neku njihovu invalidsku komisiju koja će da pregazi rešenje i da da svoje mišljenje jel... Pitam je lepo Kako je moguće da je neka komisija (za koju nisam čuo da postoji do tada) ima veće ingerencije od prvostepene invalidske komisije? Njen odgovor: Nema to veze dečko... Tu se otprilike i završio ovaj moj pokušaj da nešto ostavrim pride...

Nebuloza broj šest. Lekovi. Ne znam da li znate ali kod nas postoji nešto što se zove participacija i plaćanje učešća za neke lekove koji po defaultu koštaju kao suvo zlato. Čemu? Zar invalid nije dovoljno "kažnjen" time što je invalid već, nego morate da ga srozavate još više da plaća od svoje ultra bedne crkavice i učešće koja zna ponekada da bude i veliko. Da ne računam da ako želiš da pomogneš sebi i piješ neke vitamine, kalcijume, magnezijume, riblja ulja i tako nešto što ti pomaže - moraš da platiš iz svog džepa...

Epilog. Kada postaneš invalid prepušten si samom sebi i ako nemaš pomoć neku sa strane vrlo brzo možeš opet da zvekneš od silnog nerviranja. Ja na svu sreću imam rođenog brata koji mi pomaže koliko god je u mogućnosti. Šta sa drugim invalidima koji nisu takve sreće? Toliko od mene, u više navrata sam na tviteru jasno govorio da bih u svako doba dana i noći seo sa ministrom/ministarkom zdravlja i pitao ih ko donosi toliko debilne zakone da to nije normalno. Niko nema muda da sedne da priča. Važnija su im njihova dupeta i kako da uteraju ovaj mesec još 200 hiljada dinara u novčanik manje više. Stidite se morževi jedni. Samo da znate, za vaša (ne)dela će ispaštati vaša deca. Okrutno zvuči ali to je karma jebiga... Pozdravljam vas sve. Pozdrav.