Iskusni doktori odlaze

- Bolje plate su samo jedan od razloga ovog "odliva lekara“, tu su pre svega bolji uslovi rada, a možda je najvažniji kompletan tretman struke - uverena je dr Radosavljević.

- Jer, u njihovo školovanje je uloženo mnogo novca i vremena: potrebno je najmanje šest godina da završite osnovne studije, pa dve godine rada da biste dobili specijalizaciju, i to ako odmah počnete da radite. Kod nekih grana, na primer hirurških, specijalizacija traje do četiri godine, i vi praktično ne možete pre tridesete da počnete samostalno da operišete. Za to vreme njihovi vršnjaci u inostranstvu već uveliko rade samostalno. Po mom iskustvu, još najmanje pet godina je potrebno posle specijalizacije da lekar bude u naponu znanja i iskustva.

Zakon koči

I Ministarstvo smatra da je deo problema u tome što nam za valjanog specijalistu sa iskustvom treba 10 godina posle diplome. Zato najavljuju da će izmenama Zakona o zdravstvenoj zaštiti biti ukinuta odredba od dve godine rada kao uslov za upućivanje lekara na specijalizaciju, odnosno užu specijalizaciju.

Prema sadašnjim odredbama ovog zakona, zdravstveni radnik može sticati specijalizaciju pod uslovom da je završio pripravnički staž i položio stručni ispit, kao i da je najmanje dve godine obavljao zdravstvenu delatnost po položenom stručnom ispitu. U Ministarstvu zdravlja kažu da su imenovali koordinatore koji, između ostalog, treba da predlože rešenja u vezi sa skraćivanjem dugih lista čekanja, ali i reorganizacije i preraspodele prostora, opreme i kadra zdravstvenom sistemu.

Da bi to imalo smisla, napominje dr Radosavljević, ne sme se raditi pojedinačno i paušalno, već moraju svi delovi sistema da se dogovore:

- Nije ni preraspodela tako jednostavna, u pitanju je ogroman sistem i kojem ne možete tek tako da ljude premeštate. Ranije je bio stimulisan rad lekara u manjim centrima, kako bi izbegli "gomilanje“ stručnjaka samo u većim bolnicama. Danas toga više nema. Takođe, neophodno je jasno definisati koji nivo zdravstvene zaštite šta radi. Na primer, nema potrebe da neke rutinske operacije poput slepog creva ili katarakte rade lekari iz tercijarnog sektora, kada to mogu i doktori iz opštih bolnica. To može značajno da smanji gužve i pritisak na samo neke ustanove.