OTVORENA IZLOŽBA

List Miroslavljevog jevanđelja stigao u Srbiju

Autor: Tanjug | 08.03.2015 - 18:45:00h | Komentara: 1

Ministar kulture Ivan Tasovac otvorio je večeras u Muzeju Vuka i Dositeja, u društvu svog ruskog kolege Vladimira Medinskog izložbu "Putevima Miroslavljevog jevandjelja" u okviru koje je prvi put u Srbiji izložen originalni 166. list jevandjelja.

Miroslavljevo jevanđelje

Miroslavljevo jevanđelje | Foto: Screenshot "Youtube"

Izložba, koja je za javnost otvorena od 10. marta do 5. aprila, svečano je otvorena večeras u prisustvu direktora Nacionalne biblioteke Rusije u Sankt Peterburgu Antona Likhomanova i direktorke Narodnog muzeja Bojane Borić Brešković.

List je u Srbiju stigao zahvaljujući saradnji ministarstava kulture Srbije i Rusije i prema rečima Tasovca, to je jedinstvena prilika da nasa generacija vidi daj list i tako otvori novu stranicu u odnosima dva ministarstva.

U tome ima mnogo simbolike. Taj list nikada nije bio bliži originalu koji se čuva u Narodnom muzeju, svega nekoliko stotina metara odavde, rekao je on.

Tasovac koji je sa Medinskim ranije danas prisustvovao konferenciji za novinare beogradskog Festa gde će večeras film "Bataljon" reditelja Dimitrija Meshijeva zatvoriti festival i imati evropsku premijeru, rekao je i da ne veruje u sadašnjost i da na nju gleda kao na vrata izmedju prošlosti i budućnosti.

- I u tome ima simbolike, pred nama je predmet iz naše daleke prošlosti a istovremeno smo večeras u prilici da pogledamo i delo savremenog stvaralštva, rekao je Tasovac.

Ruski ministar Medinski ocenio je da čak i površnim pogledom na Miroslavljevo jevanđelje može da se vidi da je to slično pismo, sličan jezik.
- To je poruka savremenim ljudima tog drevnog pisara, da ne zaborave korene, da se sećaju pravoslavnih hrišćanskih osnova, da su naši pradedovi bili braća i da treba da se pomažemo, rekao je on.

Direktorka Narodnog muzeja, u čijem je okviru i Muzej Vuka i Dositeja, ocenila je da je dolazak 166. lista Miroslavljevog jevanđelja jedinstveni kulturološki, emotivni doživljaj i veliki dogadjaj za srpsku kulturu. Direktor nacionalne biblioteke Rusije je izrazio nadu da će 166. list izazvati interesovanje javnosti i produbiti dobru saradnju izmedju dve zemlje, ministarstava i institucija.

Godine 1845/46 manastir Hilandar posetila je ruska duhovna misija na čelu sa arhiepiskopom i naučnikom Porfirijem Uspenskim. Fasciniran izgledom Miroslavljevog jevanđelja, Uspenski je isekao 166. list i odneo ga sa sobom.
Na ovom listu nalaze se čtenija za 7. (20.) januar, praznik Svetog Jovana Krstitelja, ukrašena inicijalom sa likom Vavilonske bludnice - metaforom za zlu Irodijadu, ženu cara Iroda, koja od muža zahteva glavu svetog Jovana. List se od 1846. do 1883. godine nalazio u Kijevu, a nakon toga prenet je u Imperatorsku javnu biblioteku, danas Nacionalnu biblioteku Rusije u Sankt Peterburgu, gde se i trenutno nalazi zaveden kao "List iz Miroslavova evangelia F.p.I.No.83" u zbirci Porfirija Uspenskog. Biblioteka u Sankt Peterburgu je na svom sajtu postavila deo posvećen Miroslavljevom jevanđelju na kome se svi zainteresovani mogu upoznati sa burnom istorijom ovog vrednog dokumenta.

Tagovi:

HOT
Najviše komentara

Poslednji komentari

mr Vreme: 08.03.2015 19:09h

Red bi bio da Rusija vrati Srbiji ono što je ukrala.Braća ne kradu, nego se štite.

Pogledajte sve komentare

Ostavite vaš komentar

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs