ISTINA JE

Ljajić: Srbija zaradila više
od softvera nego od malina

Autor: Tanjug | 17.12.2012 - 19:13:00h | Komentara: 6

Proizvodnja softvera je oblast u kojoj Srbija može da se ravnopravno bori na svetskom tržištu, ocenio je danas ministar trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić. Na predstavljanju novog bankarskog softvera kompanije Aseko SEE (Asseco) u Beogradu, Ljajić je rekao da je to šansa koju Srbija mora da iskoristi i istakao je Srbija ove godine prvi put više zaradila od izvoza softvera, nego od izvoza malina.

Rasim Ljajić | Foto: Nebojša Marković

"Ove godine izvezli smo sotvera za 240 miliona evra. Sav izvoz omogućen je radom 6.500 ljudi koji rade u IT sektoru", rekao je Ljajić.

Istakao je da je ekonomski razvoj neke zemlje srazmeran investicijama u IT industriju, a u Srbiji je vrednost te industrije je oko 400 miliona evra.

Srbija, po rečima LJajića, u toj oblasti izdvaja 60 evra po glavi stanovnika što je, kako je rekao, više nego u BiH, Crnoj Gori i Makedoniji, ali znatno manje nego u Hrvatskoj koja izdvaja po 200 evra.

Informatička kompanija Aseko SEE koja u Srbiji zapošljava skoro 500 ljudi, predstavila je danas u Beogradu softver za koji je deo proizveden u Srbiji. Za proizvod je dobila medjuarodni sertifikat kompanijne EMC.

Slabije se prodaju od softvera

Slabije se prodaju od softvera | Foto: Shutterstock

Potpredsednik kompanije EMC Luis Frančini je izjavio da softverski sistem namenjen bankama za sistem "Aseba BPS" koji je sertifikovan, ispunjava najviše standarde prakse u toj oblasti. To daje uverenje da će iz Srbije i dalje stizati softver konkurentan na svetskom tržišstu, rekao je on.

Predsednik Upravnog odbora Aseko SEE Miodrag Mirčetić je rekao da softver "aseba BPS" već primenjen u Komercijalnoj banci i Poštanskoj štedionici koja obradjuje 68 miliona dokumenata godišnje.

"Pregovaramo sa Rumunijom, Hrvatskom, Makedonijom i BiH, dok se u Albaniji već radi na primeni našeg softvera", rekao je Mirčetić i istakao da su klijenti Aseka 10 od 15 najvećih banka u regionu. Aseko SEE zapošljava više od 1.300 ljudi u 12 zemalja, a od oktobra 2009. se kotira na berzi u Varšavi.

Tagovi:

HOT
Najviše komentara

Poslednji komentari

itgazda Vreme: 18.12.2012 03:51h

napravili bi mi i naplatili i vise kada nas drzava ne bi sprecavala na svakom koraku. Primanje para iz inostranstva je bespotrebno usporeno birokratijom, saradnja sa strancima je usporena do neupotrebljivosti zbog nefunkcionisanja nase poste (nekada je neke stvari vezano za elektroniku potrebno poslati i primiti bez da se zikici na carini svaki put crta o cemu se radi i da ako na ploci ima puno cipova ne zahteva svaki put "dozvolu za izvoz"), "carinska taksa/kontrola" od 700dinara ?! cemu to sluzi? toliko kosta ceo shipping & handling iz vecine zemalja za srbistan dok iz srbistana jos pre nego dodjemo do postarine carina uzima 700din ?!
itgazda Vreme: 18.12.2012 03:51h

Kvalitet i cena Interneta u zemlji je u odnosu na okruzenje pateticna, Rumunija je 10 godina ispred nas, Bugarska 12-13 godina ispred nas, da ne spominjem Hrvatsku kojoj ne vidimo ni rep .. sve to zbog odrzavanja monopola telekomu tolike godine a sada zbog precutne dozvole organizovanja kartela u srbistanu na polju telekomunikacija. Otvorite trziste potpuno pa cete videti kako ce za 2 godine cene i kvalitet dostici nivo zemalja u okruzenju ...
itgazda Vreme: 18.12.2012 03:52h

Dalje, na ovo sto "znate" da je naplaceno u IT-u postoji jos 20-30% kinte za koju "ne znate" da je usla jer je usla na crno, u koferima u kesu. Sve se te pare potrose OVDE U SRBISTANU a moraju da dolaze u koferima posto vi ne mozete da napravite zakon po kome neko moze regularno da radi "tezge" za strance. Ako momak iz donjeg zmnjogova moze da odradi tezgu za nekog amera i uzme 500$, zasto ga ne pustite da uzme te pare nego ga terate da daje procenat raznim lopovima koji mu te pare donesu u koferu? Ne moze on da priusti 200eur mesecno za samozaposlenje, on je studend, sportista, nezaposlen koji povremeno ubode tezgu.
itgazda Vreme: 18.12.2012 03:52h

kada te tezge postanu dovoljno ceste da moze od njih da se zivi onda ce i on da napravi firmu (kao gomila nas koji smo vam napravili te milione kojima se hvalite a za koje niste nista zasluzni) ali pustite te momke da prvo mogu na miru da rade te tezge i da budu konkurentni na trzistu, sa vasim dazbinama nisu konkurentni uopste, a svaki taj dinar koji oni donesu potrosi se se ovde i bez obzira da li se na njega plati prokleti porez ili ne taj dinar je vrlo koristan za ovu zemlju .. pogledajte Ugarsku, Ugari imaju po zakonu mogucnost da do 20k eura godisnje rade "tezge", imaju duznost da taj prihod prijave ali na njega nemaju nikakve dazbine, nikakav porez, tek preko 20k ulaze u oporezivu dobit...
itgazda Vreme: 18.12.2012 03:53h

ne moramo mi ko madjari, dajte ovde momcina do 10k evra godisnje da nemaju drzavu na vratu i imace te za 2 godine 2 puta veci legalni prihod novca a za 4 godine 5 puta veci prihod od poreza na IT... fora je samo da morate da mislite malo unapred, ne moze odma sve sad i odmah, sad i odmah sa vasim nametima decko iz donjeg zvrndovca nije konkurentan i indijci, kinezi, tajvanci i ekipa ga poklope svojom cenom a on u startu mora da da cenu kao oni da bi se probio kvalitetom pa tek onda moze na osnovu tok izgradjenog kvaliteta da dize cenu i posle godinu dve priusti vas porez, ali ako ga zajasite odma, potone zajedno sa vama ..

Pogledajte sve komentare

Ostavite vaš komentar

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs