INTERVJU NEDELJE
Ljubav me dovela u Srbiju!
Strani državljani uglavnom dolaze u Srbiju iz ljubavi prema svojim izabranicima, a ostaju iz ljubavi prema Srbiji, u kojoj se još uvek pije komšijska kafa i uz čašicu dobre rakije može da se nauči srpski jezik.
Zaljubila se u našu zemlju: Ruskinja Marina | Foto: A. Stanković
Ruskinja Marina Puhlova (30), udata Živojinović, iz Sankt Peterburga, prvi put je došla u Beograd u januaru 2009. kada je bila u poseti svom momku. Kaže da joj je nešto govorilo da će se brzo vratiti. Od tada je dolazila još pet puta, a 2010. godine je definitivno spakovala kofere i preselila se 2.000 kilometara daleko od kuće.
- U Beograd sam prvi put došla da iznenadim sadašnjeg supruga Dejana. Upoznali smo se na letovanju u Grčkoj i posle toga je usledilo dopisivanje imejlom. U januaru 2009. sam otišla na skijanje u Bugarsku i rešila da ga jedan dan posetim. Kada smo se rastajali na aerodromu on je plakao, a ja sam ga tešila rečima: „Ne brini ništa, vratiću se brže nego što misliš“. Onda sam na poslu slagala kako moram u Srbiju, jer mi se otac ženi i nedugo zatim ponovo sam se našla u Beogradu. Nekako sam ga na prvi pogled zavolela i kada smo suprug i ja rešili da se uzmemo nisam se dugo dvoumila da li da se preselim - počinje priču za „Alo!“ Marina.
On iz Srbije, ona iz Rusije, a ljubav se rodila u Grčkoj: Dejan i Marina
Kako ste se odlučili da kod kuće ostavite lagodan život i dobro plaćen posao i preselite se u zemlju u kojoj se mnogo lošije žive?
- Tačno je da je ovde život malo skromniji, ali smo bar stambeno obezbeđeni. U Rusiji čak i sa dobrom platom teško da možete sebi da obezbedite krov nad glavom. Za novac kojim ovde sredite ceo stan, u Rusiji možete eventualno da renovirate kupatilo. Samo suprug radi i sada imam manje mogućnosti da stalno izlazim na piće ili idem u bioskop, ali to mi više nije ni važno. Bitno je da budeš srećan sa svojom porodicom, a to je mnogo važnije od životnog standarda.
Volela bih da posetim Guču i „Egzit“
Da li ste posetili još neki grad u Srbiji?
- Bila sam više puta u Novom Sadu i Valjevu, odakle mi je suprug. Žao mi je što nisam išla u Guču i na „Egzit“, ali sam ubrzo po dolasku u Srbiju ostala trudna, a sa decom je sve to postalo neizvodljivo.
- Podržali su me jer im je jedino bila važna moja sreća. Mojoj majci je to veoma teško palo, jer sam ćerka jedinica koju je samostalno odgajala. Međutim, kada sam se preselila, već posle nekolio meseci mi je došla u posetu. S obzirom na udaljenost, često se viđamo jer bar tri puta godišnje odlazim u Rusiju. Ali kad god sam odlazila, Beograd mi je nekako nedostajao. Čudno, ali tek tada sam osećala da sam ostavila kuću. Letos smo bili na letovanju u Turskoj i već trećeg dana mi je bilo dosadno i htela sam nazad kući. Ovde je moj dom, tako se osećam.
Za Srbe i Ruse kažu da su bratski narod. Koliko smo slični, a koliko različiti?
- Mislim da su nam mentaliteti potpuno različiti. Kod nas postoji neka kultura da si ti već sa 18 godina svoj čovek koji treba da radi i da do 25 zasnuje porodicu. Kod nas nije normalno da neko živi sa roditeljima do 30 godina i pri tom ne radi ništa. Takođe ovde se ljudi mnogo interesuju za život drugih, u Rusiji svako gleda svoja posla. Mislim da ono što nas povezuje jeste komunistička prošlost i određeni odnos prema Americi.
Većina stranaca ima predrasude prema nama da smo agresivni i prva asocijacija na nas su im ratovi?
- Tačno je da veliki broj ljudi zaista ima takvo mišljenje. Kada su moji prijatelji hteli da idu na more u Crnu Goru, a tada ste još uvek bili u zajednici, rekli su im: „Kako smete, pa tamo se vode ratovi“. To su sve stereotipi, a ja uvek iz ličnog iskustva kažem da ste fini, druželjubivi, gostoprimljivi, otvoreni što je ponekad prednost, a nekada i mana. U Rusiji nisam poznavala ni svoje prve komšije, a ovde se komšije ljute ako ne zastaneš sa njima i popričaš. Moram da priznam da mi je trebalo vremena da se naviknem da ljudi znaju nešto o mom životu. Rukovanje se ovde podrazumeva, a kada u Rusiji nekom pružim ruku svi me čudno gledaju.
Kako je biti stranac u Beogradu?
- Nije teško, naročito ako si Rus, jer nas ovde vole. Ali posle četiri godine više se i ne osećam kao stranac, prihvatila sam Beograd kao svoj dom.
Ne oseća se kao stranac u Srbiji: Marina sa suprugom i decom
Odlično govorite srpski jezik za koji svi kažu da je jedan od težih za učenje, koliko je vama bilo teško da ga savladate?
- Moram da se pohvalim da sam jezik savladala za tri meseca, ali sam bila vredna. Imala sam želju i volju. U septembru sam se doselila i nisam znala ni reč srpskog, a već u decembru sam na fakultetu držala prezentacije na srpskom. Morala sam da se snalazim i brzo učim. Nije mi bilo lako, ali ni toliko teško jer mi je to treći jezik, pored engleskog i francuskog. Učenje jezika ide mi od ruke.
Ovde ste već četiri godine, pronalazite li sličnosti sa životom u Sankt Peterburgu?
- I ovde, kao i tamo život se svodi na posao-kuća. Ne razlikuje se mnogo, s tim što je tamo malo brži tempo, jer je grad veći.
Kada vam dođu prijatelji iz Rusije koje su to destinacije u Beogradu na koje ih obavezno vodite.
- Vodim ih na Zemunski kej, gde volimo da sednemo u neku od brojnih kafanica, zatim na Kalemegdan, Adu, a čuvena Skadarlija je neizostavna.
Šta vam nedostaje od kuće?
- Dok sam bila devojka mnogo toga mi je nedostajalo, sada jedino porodica i prijatelji, sve ostalo je manje važno.
Srbija je bolja za decu
Da li ste nekada razmišljali da se sa porodicom preselite u Rusiju?
- Kada smo dobili prvu ćerku, razmišljali smo da odemo tamo da živimo. Ali kad imate decu vremenom shvatite da vam ne treba hiljadu tržnih centara i bioskopa. Dovoljno vam je da svoje dete možete da izvedete u park, tamo to ne možete, svuda je sivilo i beton. Toplije vreme, zelenilo, to što dete mogu da pustim i samo da se igra ispred zgrade, dok u Rusiji dete od 12 godina ne sme samo na ulicu, kao i to što nema kriminala koliko u Rusiji i što je bezbedno, presudilo je da ostanemo ovde. Ali ko zna, možda jednog dana donesemo i takvu odluku.
Smeta mi što se Srbi stalno žale
Šta je to što vam ovde najviše smeta?
- To što su ljudi nekako uvek nezadovoljni i stalno se žale. Na plate, na vreme... Mi smo malo drugačiji. I mi imamo problema, ali ne dozvoljavamo da to mnogo utiče na nas.
Tagovi:
-
Beti Vreme: 22.09.2014 16:20h
Molim moderatora da skine Lein uvredljivi komentar:"muka mi je od tih ljigavih rusa"?Ili "Alo" podrzava takve stavove? O.K.Saljem ombudsmanu.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
- Moj auto - polovni automobili |
- Delovi |
- Gume |
- Dodatna oprema |
- Felne |
- Auspusi |
- Stakla |
- Amortizeri |