Prema njegovim rečima, nemoguće je sa postojećim brojem ljudi pokriti ceo mesec dežurstva, posebno za vreme praznika, kada Urgentni dežura šest dana 24 sata i kada je sve usmereno prema toj ustanovi.
"Iako zaposlenima u Urgentnom centru pomažu kolege sa drugih klinika, jasno je, kaže Lončar, da postojeći broj zaposlenih u Kliničkom centru nije dovoljan."
On navodi da ima nekih najava da će izmenom sistematizacije biti omogućeno da se primi određeni broj lekara i sestara.
Najpotrebniji su, i to već duže vreme, anesteziolozi i radiolozi, za kojima postoje potrebe svuda u svetu, a koji na zapadu uglavnom dobijaju mnogo bolje uslove za rad.
"Kada iškolujete anesteziologa i radiologa ne možete da mu ponudite uslove koje oni dobijaju negde na zapadu, a pri tom su naši lekari izuzetno cenjeni u celom svetu", rekao je Lončar.
"Nedostaje i pomoćno osoblje, spremačice i tehničari", ističe direktor Urgentnog centra.
Kad je reč o opremi, ta ustanova ima sve što je potrebno za njeno normalno funkcionisanje.
"Do sada su nabavljeni novi aparati u vrednosti od više od pola miliona evra i to iz donacija, a ne iz sopstvenih sredstava", rekao je Lončar i dodao da su na taj način nabavljeni najmoderniji ultzrazvuk za srce, rendgen aparati, operacioni stolovi, stubovi za laparoskopiju, kreveti, posteljina, razni aparati za prepoznavanje sepse i agregaciju trombocita. . .
"U ovom momentu imamo sve za normalno funkcionisanje Urgentnog centra. Naravno, nećemo se zadovoljiti time, jer ovo je sistem u kome aparat koji u nekoj drugoj bolnici radi pet godina kod nas traje godinu dana zbog preopterećenosti", navodi direktor Urgentnog centra.
On ističe da će stručnjaci Urgentnog nastaviti da prate napredak medicine i novine u tehnici rada i tehnologiji, kako bi se skratilo vreme za dijagnostiku, čime će uštedeti vreme i novac, ali i poboljšati uslugu.
Lončar očekuje i da Urgentni centar dobije ozbiljnu ulogu u razvoju transplatacionog programa u Kliničkom centru Srbije.
"Najveći broj potencijalnih donora je ovde", ukazao je Lončar i naglasio da je transoplantacioni program nacionalni projekat, u koji su svi bili uključeni, ali do sada nije imao adekvatne rezultate.
Ukazujući da su hirurzi koji žele da se bave transplatacijom bili na usavršavanju po klinikama u regionu i Evropi, on je rekao da u proces transplantcije moraju da budu uključeni svi - anesteziolozi, hepatolozi, patolozi, transfuziolozi, infektolozi...
Lončar takođe ističe da je za dobro funkcionisanje Urgentnog centra neophodno da zaposleni imaju dobre uslove za rad, ali i da se napravi dobar program, odnosno da se ne čeka da neki aparat stane, već da se na vreme počne sa nabavkom.
Kada je u pitanju preopterećenost Urgentnog centra, Lončar je naveo da ta institucija nikada neće biti rasterećena, ali da je situacija mnogo bolja nakon povezivanja sa drugim bolnicama.
"Teško da će Urgentni centar biti rasterećen i da će moći da se kaže da u njemu ima mesta i da je 20 odsto kapaciteta slobodno. Ipak, taj problem je rešen i smanjen je broj prekobrojnih pacijenata", rekao je Lončar dodajući da njih i dalje ima.
Prema njegovim rečima, uspostavljanjem sistema u kome deo posla preuzimaju i druge bolnice napravljen je pomak.
Ipak, smatra on, ljudi i dalje kada im se nešto desi imaju na umu pre svega Urgentni centar, jer znaju da će tu biti zbrinuti.