Poštovani, trenutno čitate vesti iz arhive.
Alo! ima novi sajt! Kliknite ovde i pogledajte najnovije vesti!
alo.rs Aktuelno

ZAVOLELA NAŠU ZEMLJU ZAHVALJUJUĆI PRIČAMA

Luiza Miler: Bilo mi je dosadno dok nisam upoznala Srbiju!

Autor: Gane Đorđević | 26.05.2013 - 11:38:00h | Komentara: 2

Administratorka prodaje u jednoj brokerskoj kući iz Edinburga Luiza Miler, autrorka knjige o Flori Sandiz, Irkinji koja je za vreme Prvog svetskog rata došla u Srbiju da radi u vojnoj bolnici, a završila u moravskoj diviziji kao narednik i heroj, kaže da joj je život bio dosadan dok nije upoznala Srbiju.

flora

Posle posete Srbiji život mi je preko noći postao tako uzbudljiv

Interesovanje za vojnu istoriju u njoj je probudio pokojni otac, padobranac i bivši pripadnik SAS-a. Odrasla je slušajući priče o njegovim avanturama, pa se tako zainteresovala i za velike bitke iz Prvog svetskog rata, posebno one u kojima su učestvovali Britanci. A onda je jednog dana slučajno naišla na fusnotu u novinama o Flori, koja se u tom ratu borila u srpskoj vojsci i prema sopstvenom prizanju život joj se tog trenutka praktično promenio iz korena.

- Bila sam u prvi mah šokirana spoznajom da nikada nisam čula za ovu interesantnu ženu. Još više me je porazilo saznanje da o njoj i njenom burnom životu ništa nije napisano prethodnih 40 godina. Kada sam počela da istražujem, ubrzo sam otkrila da je ona bila jedna od nekoliko stotina britanskih žena koje su radile u srpskim vojnim bolnicama za vreme rata. Tako je počela moja opsesija, inspirisana njihovim neobičnim životnim pričama. Bila sam prinuđena da za kratko vreme postanem “ekspert” za srpsku istoriju, koja je daleko komplikovanija od one koja je predstavljena u zapadnim medijima.

Žene su za vreme Prvog svetskog rata u Viktorijanskoj Britaniji bile tretirane kao osobe drugog reda. U Srbiju su ih primili kao sebi ravnima, i sve su, bez izuzetka, govorile o hrabrosti i ljubaznosti srpskog naroda. Kakav je vaš utisak o Srbima nakon gotovo jednog veka, da li su se promenili?
- U epilogu knjige “Naš Brat” (o Flori Sandiz) napisala sam da tokom svoje prve posete Srbiji prepoznala karakter srpskog naroda. Gostoprimljivost i dobronamernost su glavne odlike, koje su prepoznale i Britanke, koje su ovde radile tokom rata. Mada su i svi moji poznanici koji su posetili Srbiju bili opijeni prijemom i svi do jednog su iz ove zemlje odlazili oduševljeni. Prošle godine sam posredovala prilikom dovođenja jednog ragbi tima iz Edinburga u Beograd na internacionalni meč. Svi naši igrači su uživali kao nikada u životu. Kada pogledam šta su sve radili i koliko su popili, dobro je da su na kraju ostali u jednom komadu. Znam da su kod kuće svojim rođacima i prijateljima pričali da su uživali u Srbiji. Ubeđena sam da će kontroverzni imidž koji danas prati Srbiju s vremenom izbledeti. Mislim da Srbi nemaju fer tretman u svetskoj i evropskoj javnosti i zato svim srcem želim da pomognem da se takva slika što pre izmeni.

Jednom prilikom ste izjavili da su žene koje su stigle u Srbiju tek ovde osetile pravu slobodu i da su se zbog toga ponašale onako kako su želele, kao i da su tokom svog boravka lako stupale u ljubavne avanture?
- Fascinirana sam količinom socijalne slobode koja im je ovde pružena. One su živele onako kako su želele, ali ne bih da preteram u proceni broja ljubavnih afera ili ogrešenja. Mada su neke devojke bile prosto oborene s nogu u kontaktu s mladim i naočitim srpskim oficirima. Jedno je sigurno, većini je ta sloboda omogućila da iskažu svoju veliku hrabrost koju su neke od njih platile životom. Poginula je 21 žena.

Inače, Srbi su uvereni da su najbolji ljubavnici na svetu i da su ženama prosto neodoljivi!?
- Ovo je nabolje pitanje o Srbima koje mi je iko postavio, ali moj istaživački rad na žalost nije pokrio i taj mačo aspekt. Ipak, pretpostavljam da oni koji gaje tako visoko mišljenje o sebi obično žive u zabludi… Da li možda grešim? (smeh)

luiza miler

Mislim da Srbi nemaju fer tretman u svetskoj i evropskoj javnosti i zato svim srcem želim da se takva slika promeni: Luiza Miler

U jednom razgovoru ste rekli da radite jedan običan posao, ali da to nije vaša strast. Da li Srbija na vas deluje inspirativno i budi li u vama strast o kojoj čeznete?

- Moj svakodnevni posao nije loš, ali nije nimalo uzbudljiv i svakako me ne ispunjava strašću. U Srbiji je sve postalo drugačije. Tu sam naišla na veliku ljubaznost i gostoprimstvo. Čak mislim da su me previše razmazili i hranili tako da sam se prilikom poslednje posete u februaru pomalo i ubucila. Nisam mogla ni da pretpostavim da će mi se život tako dramatično izmeniti i da će preko noći postati tako uzbudljiv.

Srbi se hvale da spremaju najlepšu hranu na svetu, posebno meso sa roštilja. Da li ste probali neko srpsko nacionalno jelo?
- Tek ove godine sam imala to ogromno zadovoljstvo da sa suprugom probam pljeskavicu. Probala sam i pihtije, jednom - i nikad više!!! Na žalost još nismo probali burek. Kod kuće sam skoro čist vegeterijanac, tako da mi više prijaju takva jela. Volim srpsku proju, ali i kajmak. Ukusna su i jela s ljutim papričicama. I vaša domaća kafa je svetska klasa. Mislim da je to jedna od malobrojnih dobrih stvari koje su vam Turci ostavili u amanet! (smeh).
 
Srbi su jako ponosni na šljivovicu za koju tvrde da je bolje od viskija. Kome vi dajete prednost srpskoj rakiji ili škotskom viskiju?
- Sviđa mi se šljivovica, kao i Flori, koja ju je volela i više od mene (smeh). Ipak, kao pravi nacionalista uvek ću izabrati viski pre šljivovice.

Više od dvadeset Britanki preminulo je u Srbiji. Na grobu najpoznatije od njih dr Elizabete Ros, sahranjene u Kragujevcu, piše „Ona je dala svoje srce srpskom narodu“. Šta je sa vašim srcem, da li i vaše srce jednim delom pripada Srbima?
- O da, svakako! Poput Flore osećam veliku količinu lojalnosti i afiniteta prema Srbiji kao prema svojoj zemlji. Izuzetno sam zahvalna što su me Srbi prihvatili kao nekoga ko pokušava da razume

flora

Ko je Flora Sandiz?

Ova irska bolničarka bila je zvanično jedina žena iz Zapadne Evrope koja je kao vojnik učestvovala u Prvom svetskom ratu i jedini strani oficir u srpskoj vojsci. Teško je ranjena u Kolubarskoj bici. Šrapnel joj je oljuštio kožu s leđa i s desne strane tela, a desna ruka joj je bila slomljena. Tada je odlikovana Karađorđevom zvezdom za izuzetnu hrabrost. Orden joj je uručio lično regent Alaksandar. Posle rata ostala je da živi u Beogradu, gde se udala se za „belog Rusa“ Jurija Judeniča i 1941. ponovo obukla uniformu, kada je Jugoslaviju napala Nemačka. U julu 1945 godine napsutila je Jugoslaviju, da bi nastavila život u Rodeziji. Umrla je u Engleskoj 24. novembra 1956. godine.

Poslednji komentari

  • JEREMIJA KRSTIC Vreme: 26.05.2013 12:16h

    Dali gospođa FLORA ima neko obeležje u Srbiji ,ulica trg .

  • marija Vreme: 04.06.2013 22:56h

    sjajan tekst!

Pogledajte sve komentare

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
alo.rs VIP