Pripadnici rečne policije iz Begrada prvi su ulazili u poplavljena područja, prvo u Velike Crljene, a zatim u Obrenovac. Prva policijska jedinica koja je 16. maja ušla u Obrenovac bila je jedinica rečne policije, sa šest čamaca i 40 policijskih službenika, od kojih većina nije ni odlazila kući nakon noći provedene u Lazarevcu.

Pripadnica rečne policije Tanja Nešković opisala je za „Alo!“ kako je izgledao Obrenovac pod vodom i kako je tekla akcija spasavanja ljudi.
- Evakuacija se odvijala čamcima bez motora, dakle samo veslanjem, što je znatno otežavalo rad. Stalno je padala kiša i duvao je vetar. Na sreću, žrtava nije bilo. Ni u najgorim slutnjama nisam mogla da zamislim šta će me dočekati u Obrenovcu! Stigli smo oko 11 sati ujutru, kada je grad već bio potpuno poplavljen. Pomislila sam da nije moguće to što vidim, da je nemoguće da se to dešava u Srbiji... Pred mojim očima, kao u filmu holivudske produkcije, dešavao se potop... Šok, neverica, a potom i adrenalin i želja da se što pre krene na teren su me potpuno obuzeli - priseća se policajka Tanja Nešović, koja još uvek ne može da sredi utiske posle stravičnih prizora koje je videla.
- Najjači utisak je spasavanje žene koja je ispala iz čamca sa još nekoliko osoba, nakon što su naleteli na stub rasvete. Nalazili smo se na prihvatnom mestu, tridesetak metara odatle, iskrcavali smo evakuisane, kad smo začuli vrištanje sa obližnje zgrade i videli ljude u vodi. Bujica ih je neverovatnom brzinom nosila, uspeli smo da pokupimo troje, ali je tu ženu voda odvukla iza zgrade. Iskustvo nam govori da ukoliko osoba koja je u vodi potone dva puta, trećeg izranjanja obično nema. Ona se već dva puta gubila ispod vode... Maksim i ja smo zaronili u vodu i u poslednjem trenutku uspeli da je dohvatimo, Maksim za kosu, ja za ruku i tako je izvučemo - priča Tanja, koja ipak nikad neće zaboraviti majku koja joj je u ruke predala svoju decu, strahujući da sama neće preživeti.
- U vodi smo videli kamion pun ljudi koji nije mogao da ide dalje zbog bujice. Naš čamac je bio već pun kada me je žena iz kamiona zamolila da uzmem njene dve ćerke od sedam i devet godina, njih da spasem. Strašno je kad ti majka da decu, misleći da neće preživeti. Uzela sam ih i, srećom, nakon nekog vremena majka je uspela da se izvuče i ponovo je bila uz njih. Ja sam majka, moja ćerka se nalazi kod bake i deke u Jagodini i jedva čekam da se sve završi i da je zagrlim - kaže ova hrabra žena, koja je kao jedna od iskusnijih dodeljena Viktoru i Maksimu, ruskim spasiocima koji su prvi zaplovili.
- Bili smo bez osobe koja bi nas navodila kroz Obrenovac i bez prevodioca, što je dodatno otežavalo situaciju. Evakuaciju smo vršili po principu dojave, dakle putem radio-veze su nam slali adrese odakle smo evakuisali ljude - kaže Tanja.