POČETAK

Mali: Pripremni radovi za Beograd na vodi počinju za vikend

Autor: Tanjug | 06.03.2014 - 21:27:00h | Komentara: 4

Predsednik Privremenog veća Siniša Mali najavio je danas da će za vikend početi sklanjanje šina iz Savskog amfiteatra. Planirano je da taj posao traje šest do osam meseci, pa Mali očekuje da do kraja godine prostor za prvu fazu radova u okviru projekta "Beograd na vodi" bude oslobođen.

Mali je, gostujući na RTS-u, najavio da će sledeće nedelje početi i renoviranje zgrade Stare zadruge, gde će se nalaziti centar za promociju projekta, u šta će "investitor iz UAE kroz donaciju uložiti oko dva miliona evra".

Siniša Mali

Siniša Mali | Foto: FoNet - Zoran Mrđa

- Ugovor je usaglašen, a čeka se osnivanje preduzeća "Beograd na vodi" koje će biti u stoprocentnom vlasništvu republike. Time će se stvoriti pravni entitet za potpisivanje ugovora. Sve investiranje i radovi teći će kroz to preduzeće, a očekuje se da ga formira nova vlada po okončanju izbora - rekao je Mali.

Prema njegovim rečima, "Beograd na vodi" izuzetno je važna investicija za grad, ali i za republiku, jer će pokrenuti čitavu građevinsku industriju, kao i druge investicije, poput železničke stanice "Prokop", nove autobuske stanice i obilaznice oko Beograda.

- Preciznije, treća faza projekta podrazumeva završetak obilaznice na potezu Bubanj potok, Beli Potok, Vinča i Pančevo, sa mostom kod Vinče. Ne treba zaboraviti ni metro, koji je uslovljen realizacijom prethodno pobrojanih projekata i koji bi mogao, po obezbeđivanju finansiranja, da počne da se realizuje krajem sledeće godine. Dakle, "Beograd na vodi" pokreće brojne druge razvojne investicije u Beogradu i zato je jedan od prioriteta - rekao je Mali.

Tagovi:

HOT
Najviše komentara

Poslednji komentari

mili Vreme: 07.03.2014 06:30h

Sta ovaj vr...i stalno nesto laze.
Predrag A Vreme: 07.03.2014 21:29h

Dragi sugrađani i poštovaoci železnice. Mogu reće jedno, možda se neće svideti nekolicini ljudi, ali živa je istina da na železnici postoji OGROMNA PLJAČKA, budzeta R Srbije. Na koji način ? Tako što: 1. ljudi sa srednjom školom (IV sss) imaju koeficijente (na osnovu kojih primaju plate) koji su u rangu više škole, 2. ljudi sa završenim trogodišnjim višim školama i fakultetima (VI-1 sss) ili sada nekakve specijalističke strukovne studije (VI-2 sss) imaju "nabildovane" koeficijente u rangu sa ljudima koji imaju završene petogodišnje studije PO starom Zakonu ili sada master diplomu. To je pljačka velikih razmera, zašto država ćuti i dozvoljava lopovluk na ovaj podmukli način i zašto degradiraju akademce petogodišnjih studija sa državnih fakulteta ? Provereno i tačno 100 %! Pišite malo o tome, ima dosta materijala.
istinoljub Vreme: 13.03.2014 14:39h

netačno ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU ("Sl. glasnik RS", br. 76/2005, 100/2007 - autentično tumačenje, 97/2008, 44/2010, 93/2012 i 89/2013) Član 25 Studije prvog stepena su: 1) osnovne akademske studije; 2) osnovne strukovne studije. Studije drugog stepena su: 1) master akademske studije; 2) specijalističke strukovne studije; 3) specijalističke akademske studije. Studije trećeg stepena su doktorske akademske studije.
neki Vreme: 24.03.2014 13:17h

Predraze A, procitajte Zakon o Visokom obrazovanju i bice vam jasnije zasto struk. specijalisti imaju koeficijent koji odgovaa VII stepenu. Specijalisti su u rangu master studenata.

Pogledajte sve komentare

Ostavite vaš komentar

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs