MARIJANA NENADIĆ SA ĆERKAMA SE PROVLAČILA KROZ BUJICU
Mama, je l‘ boli kad voda ulazi u telo?
Ne mogu da opišem taj osećaj kada me je moja mlađa ćerkica zagrlila, u noći između petka i subote, kada je voda toliko nadošla da se moglo jedino čamcima i rekla mi: „Mama, ja se sada stvarno plašim“, a onda, u jednom trenutku, i upitala: „Je l‘ boli kad ulazi voda u telo?“, misleći da ćemo se udaviti... Sada je sve to prošlo. Najbitnije je da smo žive. Svoje devojčice bodrim da će biti bolje. I Biće! Mora! Mi majke smo lavice, priča za „Alo!“ Marijana Nenadić, koja je u subotu po podne sa svoje dve ćerke Jovanom (14) i Lenom (9) evakuisana iz OŠ „Jefimija“.
Moja Lena (9) od stresa i straha nije ni jela ni pila, a prestala je i da priča | Foto: Maja Keranović
U školi su ostali do subote po podne, kada su evakuisane.
- Škola je bila puna ljudi. Bili su i na hodnicima i u učionicama, na drugom i trećem spratu. Mi smo bili u sobi od oko 10 kvadrata, sa još šest osoba. Sećam se da smo skupljali pare da u prodavnici preko puta kupimo vodu. Vode nije bilo, pa sam uzela malo soka. Ali, to se odmah popilo. Dobar deo dana i celu noć bili smo i bez vode i hrane. Tek ujutru kada je došla vojska i crveni krst, dobili smo najneophodnije - priča ona.
Kaže da je noć u školi bila veoma teška za sve, a njoj lično, bilo je najgore jutro.
- Imali smo trudnicu kojoj je počeo porođaj, bilo je i mnogo male dece i starih... Inače, moja Lena je ujutru dehidrirala. Od stresa i straha nije ni jela ni pila, a prestala je i da priča. Jedan dečko Nikola držao ju je u naručju sat vremena dok nije stigla amfibija. Prve smo izašle. Svi su se maksimalno potrudili oko nas. Kad smo stigli do hotela u Obrenovcu, gde je bilo suvo, došlo mi je da poljubim onu zemlju. Posle su nas prevezli u Beograd. Ovde smo primljeni. Ništa nam ne nedostaje - navodi Marijana.
Kuća nam je srušena, ali je meni najžalije slika
- Čuli smo da su se neki poznanici udavili, i to su stvari koje nas šokiraju. Čuli smo sa više strana i da nam je srušena kuća. Bila je u samom centru. Ali, nismo dobili zvanično obaveštenje. To je naša porodična kuća. Tu smo svi živeli - mama, tata, brat, moje ćerkice i ja, a na spratu su živele moje dve tetke... Ali opet kažem, najbitnije je da smo svi živi. Moji su u Sportskom centru „Vračar“... Jedino što sam sa sobom ponela su dva para dečjih farmerki i dve majice, kao i tašnu sa ličnim dokumentima. Ništa više - priča Marijana, kojoj je, ipak, najteže što je ostala bez uspomena.
- Kad je reč o kući i onome što je ostalo u njoj, meni je, recimo, žao slika na kojima su moje devojčice kada su bile bebe. Lena zaplače za mačkom. Pita i da li se učiteljica spasla. A Jovani je žao maturske haljine. Svakoj od nas tri je nečega žao, ali idemo dalje - navodi Marijana, koja je sa svojim ćerkama smeštena u hotelu „Slavija“.
-
Bane Vreme: 21.05.2014 14:27h
Da li ovako treba da se oblaci devojcica od 14 godina?
-
Ja Vreme: 21.05.2014 15:37h
Bane some,zar je bitno kako je obucena,vazno je da su ljudi zivi,vazno je da si to prvo primetio!!!!. Somino jedna!!!
-
ja Vreme: 21.05.2014 15:43h
Da,to je najbitnije,kako je obucena devojcica od 14 godina,a to sto su prose kroz Danteov pakao,nema veze...e nesrecni moralisti
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
- Moj auto - polovni automobili |
- Delovi |
- Gume |
- Dodatna oprema |
- Felne |
- Auspusi |
- Stakla |
- Amortizeri |